44. Ljubičevske Konjičke Igre
Svake godine, prve subote u septembru, Požarevac (moj grad) je domaćin LJKI. Ove godine je red na 44te - svečano otvaranje je zakazano za sutra, petak 31.08.2007. svečanom paradom i... gledali ste to toliko puta na TV, sigurna sam - pa, makar jednom?
Meni je to dojadilo. Kad sam bila klinka moja mama, koja se nekada iz hobija mantala sa konjima po hipodromu u cik zore a pre polaska u školu - vukla me je svake godine da gledam trke, višeboj... I, dojadilo mi je. Program je svake godine isti, a to je valjda zbog tradicije. I parada kroz centar grada je potpuno ista, i sve mi se više čini da je to ustvari organizovano da bi ciga ispred "Slatke kuće" prodao što više balona sa helijumom. Prošle godine sam probala da se probijem kroz masu sa uspavanim Vukom od 3 meseca, ali je to od početka bila nemoguća misija. Zato ne sumnjam da će i ove godine biti isto.
Ipak, paradu ću pratiti jer je naša Beba (Baka Jucina najmlađa ćerka) deo nje, a i Vuk nikada nije video konje izbliza, pa nikada nije video vatromet... a ono što mama nikada nije videla je zvezda večeri
ZVONKO BOGDAN!
E, kad su mi javili da će nastupiti, rekla sam sebi - ove godine ideš! Mnogo puta sam ovde pisala koliko se divim tom čoveku, prošle godine sam išla na Beer Fest samo da bih njega slušala (i naravno, stigla na kraj nastupa, Voja može da potvrdi ovu informaciju). Što vreme dalje odmiče sve je manje prilika da se taj divni glas sluša uživo, a plašim se da je meni ovo poslednja prilika da budem na 20m od njega. Sve se nešto dogovaram sa društvom, ićićemo u Novi Sad da ga slušamo, pa nikako... A on kao da me čuo, pa dođe meni. 
U subotu uveče nastupa Riblja Čorba, a mene to ič ne zanima. Imam i druge obaveze, i neću biti u PO, tako da... Lep provod onima koji su spremni da se smrzavaju.
Vuk u ponedeljak kreće u vrtić! Juče smo bili da se vidimo sa vaspitačicama Cecom i Radicom, objasnile su mi pojedinosti oko uvođenja deteta u proces socijalizacije i interakcije sa vršnjacima... ili u prevodu - prve dve nedelje ići će u vrtić po 2 sata, tj od 8 do 10. Ponudile su mi da i ja budem deo programa prilagođavanja ali sam odbila. Treba da se prilagođava dve nedelje na dvosatno prisustvo mame u vrtiću, a onda odjednom da krene sa celodnevnim režimom bez mene?
Neka, hvala. Više volim da pregrmimo sve promene u prve dve nedelje da bi posle mogao normalno da funkcioniše.
Eto... to su vesti za sad.
Jedna svadba, dva rodjendana, i jedna jaka glavobolja (moja)
Takav je bio ovaj vikend! Jako smo se uplašili za naše drage na Peloponezu kada su počele da nam stižu vesti o požarima, čak je pao i predlog da se presele kod nas na neko vreme () al' ti Grci su tako snažni i jaki, a tek što su hraaabri!
U svakom slučaju, u subotu smo bili na svadbi brata moga kuma, u prostoru koji sam posetila prvi put... Radi se o KPGTu - pogađajte koliko puta sam pogrešno skrenula dok nisam pogodila GDE je to ustvari? Ljudi, aman, zar niste nikad čuli za putokaze?! JAAAAKO smo se lepo proveli, Vuk se ponašao kao da je svoj na svome, a pri tom i kao da je ceo dan bio priljučen na visokonaponsku struju, pa nije imao mira. Ni minut. Jurcao je kroz svatove, uletao u kolo, dirigovao "ritam da te pitam" mami, teti i baki a kao najmlađi član svadbe - naravno da je pobrao sve simpatije. Bilo je tu i nekih "finih" (ali previše velikih za njega) curica koje nisu htele da dele njegovu flašku sa njim.... pih.... čudna mi čuda. Tu noć, ili bolje reći jutro, je zaspao posle 1h. Ili tako nešto, jer mama više nije mogla da čeka da on zaspi.
Sledećeg dana, nasledila je glavobolja (mamina) i dvanaestosatno oporavljanje (spavanje, dremanje, leškarenje). Baka je priskočila u pomoć, O HVALA BOGU ZA TAKVE BAKE, a u 18h smo otišli na prvi rođendan. Ustvari, Irinin drugi rođendan, a nama prvi za to popodne.
Vuk je tu negde, više ga je interesovao koš od bilo čega...
A onda... Aleksin takodje drugi rođendan. Aleksa je Vukov brat od ujaka. Opet je bio najmlađi, ali su se svi prema njemu odnosili zaštitnički što me je na kratko opustilo - ne znam ZAŠTO je starijoj deci toliko bitno da guraju i ćuškaju mlađe od sebe? A onda je na scenu stupilo njegovo visočanstvo - TOBOGAN!
Е па блогери, званичан поздрав о Вука и Маслачка! 
Рачунала сам јутрос колико нас дуго није било овде, и могу рећи - баш дуго. Илити, лонг тајм. Разлог зашто вам на пишем, а данас је тачно недељу дана како више нисмо на мору су фотографије, које су остале у дедином рачунару и ја све некако тражим начина да пребацим неколико гига материјала са тог на овај комп, а онда.... не иде. Имам неколико фотки са мобилног, ваљда ће мало помоћи
Дакле, ово лето је било врло посебно за нас - прво смо били на једном мору - Јадранском, да не кажем Црногорском, а после само неколико дана, преселили смо се на Егејско.
ДЕО 1
Како је Вук поднео пут? Феноменално! Стрпљив, поспан, радостан, упоран да пређе на предње седиште и помогне деди у вожњи. Јео "Плазма кекс" и "Смоки" у великим количинама, пио млека, воде и сокова. Спавао, спавао, спавао. Ноћ смо нас двоје провели у ауту, он разбашкарен на задњем седишту, а ја искривљена на предњем са спуштеним наслоном. Око 6, када ми се сан коначно учврстио, укључио је сву Свемоћну Вришталину да је, чини ми се, пробудио не само мене и све чланове фамилије у приколици, већ и околне камионџије (паркинг на коме смо спавали се брзо испразнио, након ове аријског "доброг јутра").
Током летовања је правио хаос уколико би неко заборавио да затвори врата од аута - попне се сам на возачево седиште и стојећи, са најширим осмехом који сам икада видела, крене да окреће волан, па чучне да промени брзину, укључи радио, упали светла и сва четри жмигавца. Куку ономе ко се дрзне да га из аута избаци!
У Пожаревцу не користим често његово седиште за ауто (велика грешка, знам), али сам у ГР итекако користила то дивно, паметно помагало. Посебно пошто је после неколико одлазака у Лептокарију у том чуду научио да је његово место позади, у том седишту и када би кретали негде лепио би се за врата иза возачевих и кренуо да кука да му се отвори. И да, баш сам добар термин одабрала - КУКА, јер је то такав тон и гестикулација (удара шакама о лице а онда чучне или седне).
Када се ишло у набавку, а његово присуство је било сувишно и превише компликовано, морали смо да се кријемо. Или га неко од присутних одведе да виде Ма (маце, прим.аут. - ово је научио у Бару), или га воде на плажу ризикујући да тамо дође до обарања око пошто-пото уласка уводу).
Све у свему, наше дете воли да се вози и радо би да вози, само да може да дохвати ногицама папучице.
п.с. ево га на слици са дедом, у ретким тренуцима када би се нашао на предњем седишту
