Ovaj predivni glas slušam otkako znam za sebe. Prièala sam sa mojima skoro kako me kombinacija tamburice i pesme o Vojvodini, madjaricama, konjima, salašima nepogrešivo asociraju na moje pokojne baku i deku, koje sam neizmerno volela. I na sneg. Prvi sneg. "Kada padne prvi sneg..." - moja omiljena. Ne znam zašto.

A onda kroz život, Zvonko me je uvek pratio i nosio seæanje na ta dva draga biæa. Otkako sam skinula sa interneta sada veæ siguran evergreen, "Ko te ima, taj te nema" u njegovom izvodjenju - nema dana koji mi ne poène reèima

"Ne može se uhvatiti senka

od života što ko Dunav teèe

Jer je život i svetlo i tama

nekad jutro a nekada veèe

Jer je život i svetlo i tama

nekom jutro a nekome veèe

Neki žive al daleko

kao kamen ne mogu se maæi

i kad se za ruke drže stalno

u mraku se ne mogu pronaæi

i kad se za ruke drže stalno

u mraku se ne mogu dotaèi

Al dotaknu se linije života,

dve sudbine kao jedna traju

il' se dirnu - il' se ne dodirnu

al' jedna za drugu dobro znaju...

Ko te ima taj te nema

Ko te nema taj te sanja

Ko te sanja taj te ljubi

A ti o tom pojma nemaš"

Za nekoliko dana idem sa mojim vernim prijateljicama na Beer Fest. Ne toliko da bih pila pivo, koliko njega da slušam. Da uživam. Da plaèem, da pevam, da igram. Da živim.

Ko æe samnom?