Fantastican film, ali radi se o seksu van platna. Konkretnije, da docaram kako su mene ovde prcali u zdrav mozak.
Od retkih stvari na ovom svetu, malo sta mene istinski zacudjuje sem sledeceg - kako neko, posle deset meseci zivota sa mnom, se jednostavno ne okrene, pridje mi u facu - i, lupi mi samarcinu?!
Pitam jer ja sam ocigledno ogranicenih mentalnih sposobnosti i nisam dovoljno zrela da mi se nesto lepo kaze. Niko mi nije lupio samar, ali trebalo je, za sve ovo vreme dok su me ti cudni ljudi trpeli u svojoj kuci. Shvatam ja da imam gomilu cudnih navika - volim da nosim sarene carape, praznim kantu u toaletu samo kada se prepuni papirnim ubrusima, ostavljam prljave case svuda po kuci... Krajnje iritirajuce, znam!
Ali da li su oni meni ikada prisli i rekli, lepo, u lice nesto poput "Smeta nam kada radis to i to, zato nemoj", ili "Mozda da promenimo stvar, da krenemo drugacije"... NE! Oni su studenti, nikada nisu imali decu, ali zar toliko da nemaju osecaj za normalne ljudske odnose.
Veceras sam se vratila iz "izlaska"; tj farbala sam kosu drugarici, i kada sam usla u toalet, primetila sam da je WC papir nagomilan u rolnama iznad WC solje, a ja nisam htela da trazim jer mi je bilo glupo da bilo sta trazim od njih. Zacudjeno sam takodje primetila da je i kanta ispraznjena, a onda sam posramljeno primetila da nema sitnih belih tackica od zubne paste na ogledalu, moj zastitni znak. Ocistili su moj WC.
A onda je usledilo jos jedno pitanje - zasto? Zar bi se setili da urade ista lepo kao mali znak paznje za mene? Zar je zaista moguce da su hteli da podju uzbudljivom stazom komunikacije i kazu mi - "yo, vreme je da i ti zgrabis metlu u ruke"... Ne. Imali su prijatelje to vece, setila sam se brzo, nema tu razocarenja, ne bi to oni uradili zbog mene. Koga boli kurac za Vristalinu, ona je tu jos malo.
Ovakav osecaj me je pratio mnogo meseci, osecaj biti u necijoj kuci kao stranac, trositi njihovu struju i vodu, jesti njihovu hranu znajuci da su te oni primili ne zato sto zele, nego zato sto moraju. Primili su me jer je to njihova "moralna obaveza", neka pizdarija sto im je crkva nametnula. Mozda sam surova, ali vise bih cenila da neko moze da mi pridje u lice i odvrne jednu roditeljsku, nego da cute i kumuliraju sve sto ih nervira kod mene.
Lepo sam im rekla da mi kazu da razgovaraju sa mnom kada izbije neki problem, a da li me je neko i popreko pogledao veceras jer sam zaboravila da pospremim? Ne. Da li ce se taj bes ispoljiti u nekom vidu pasivne agresije. Verovatno, da.
E, onda je Vristalina odlucila da je to ne jebe previse u mozak.
Ameri su blesavi pa svuda voze kola. Ne bi ih bolelo previse da ustanu i promrdaju noge da nemaju jeftin benzin. Kada moram da idem u kupovinu, ja pesacim (i to dosta) putanju za koju bi lepo bilo da me neko preveze. Da li trazim da me voze ikad? Ne - zasto - zato sto znam da NJIH nervira sto sam samostalna.
Da li svaki vikend idem nesto, radim? Da. Zasto - zato sto provodim vise vremena sa mojim prijateljima, ljudima koji me zapravo cene... I tako lista ide i dalje i dalje, i sve je poslo od seksa u gradu pa do mozdanog silovanja preko WC papira. Nije li zivot smesan? A tako to ide kada se mala zainati.

Ja mogu tako do sutra :)... U Srbiji nisam bila tvrdoglava (bila sam 100x tolerantnija) ali tamo me zivot nije terao da nekog molim. Ja ne klecim, radije bih isla peske i na kraj sveta nego da trazim nesto od njih. Tuzno je biti u kuci sa takvim ljudima, ne?.............................................................