29.11.2010 - Voda
Voda je kapljala sa zidova
kad odložio sam nož na pod,
a zatim ga stavio u usta, među zube
i zagrizo.
Zid stoji,
a sat kuca.
Sedeo sam na kolenima dole
i posmatrao sam vreme kako ide,
posmatrao sam sat kako kuca.
Odjednom je vreme postalo živo,
odjednom kao da je dobilo oblik i sliku,
i dobilo je ime.
Mogao sam da ga dohvatim
i da razgovaram s njim.
Skočio sam u vis,
pružio ruku
i posegnuo za vremenom.
Al' ono me je bacilo,
i odjednom sam klonuo
i opet potonuo
u vrtlog.
U slova.
U ništa.
***
Crna voda.
Sliva se sa zidova
pravo na pod.
Na podu ja
i moja podsvest,
i vreme teče polako,
vreme teče brzo
kao voda.
Vadim nož iz usta
i vraćam ga na pod.
Dopuštam da voda
kane mi u oči,
da teče iz njih
i kvasi mi lice,
slana kao suze.
Slana kao more...
Voda teče,
voda sliva se...
Voda teče polako
telom mojim.
Ja ustajem,
zatvaram sva vrata
da ne može da izađe.
Ja kažem: "Ostani."
Voda preplavljuje
sveće i zidove,
i cveće i drveće
i podove.
Ja tonem dok hodam
valovima sopstvenih suza.
Ja tonem dok hodam,
ja tonem dok spavam
i dišem,
dok čekam da vreme
proleti kraj mene i kaže
da život konačno prošao je.
I uzimam nož sa poda,
dok moje telo obavija voda
i ulazim u vodu...
I stavljam nož među zube...
I posmatram sat kako kuca...
I posmatram...
|
|
Pošalji komentar!
|
|
Kategorije postova
• voda
• Vedro i suncano jutro nijanse zelene
Blog Prijatelji
• shalabajzer
• anoniman
• asterion
• yin
|
