Oduvek se friziram isto, i tu nema dileme. Skidam sve što mi se nađe pod "sredstvom za odstranjivanje" te donje kose. I sve do skoro mi nije rekao da mu deluje kao da spava sa devojčicom. Pa mislim: "dobro jutro, Rođeni!" Konačno se setio da kaže šta mu se sviđa, odnosno u ovom slučaju šta mu se ne sviđa, posle x godina provedenih jedno s drugim?!
I šta sad? Moram da promenim način friziranja? Kako? Da pravim tarzanke, rezove, stavljam viklere...? I tako se ja zamislim, pa čak i popustim jednom, možda dva puta. Pa ostane crta... pa malo deblja crta... pa ta crta vremenom postane i gušća.. pa se moje vreme koje posvećujem friziranju drastično produžilo.... Eee, pa, Rođeni, stani malo! Ja sam raspoložena uvek da ispunim želju, ali ti zahvati počinju da zahtevaju i malo bolju tehnologiju... a i tehniku.
Tu je i čitav niz priprema za sam čin, a prisutna je i fizička aktivnost. Ja promenim gomilu poza: Te čučni, te ustani, ali nad kadom, da ne trči kosa okolo, pa onda sedi, lezi... Pa jednu nogu u vis, drugu nogu.... I onda se zapitaš u kom momentu čovečanstvra su žene uopšte počele sa ovakvim stvarima. Da li su to radile samoinicijativno ili ipak na predlog muškarca? Ja volim ovako, ćelavo i jednostavno, a ipak uredno. Mislim da se ni jedan muškarac na to ne bi ogadio, pa nemoj ni ti Rođeni... posle xyz puta... majku mu...