14.3.2013
Stranac III, U Epizodi: Kamerica, čudna napravica...
Sex preko web kamere? Da li je to normalno? Da li to neko radi? Da li to svi rade? Da li je zabavno?
Ja isprobala kameru... pred strancem, prvi put. Bilo je čudno, čak mi se lice crvenilo. Primetio je i to. I još dosta toga...
Ako za TV kamere važi pravilo: "Lepša/i si uživo.", onda preko web kamere, dajem sebi to malo pravo, propisujem pravilo: "Lepši si uživo nego na fotografiji." 
Dopalo mi se, pre svega to što mu očima i pogledoom mogu reći više nego kuckajući. Iskren sjaj u očima ne može da sakrije ono što sam do sada vešto skrivala... Moje oči su pričale umesto mene: "sviđaš mi se, dopadaš mi se, želim te, drag si mi, mislim na tebe, ne želim da se ovo nikada završi, želim ponovo što pre, kad ćemo se opet naći?..." Prsti kuckaju jedno, pogled me otkriva.. ma ne vredi, odustajem. Moram mu kuckati sve o čemu sanjam, i sve te divne stvari koje o njemu mislim... Moram mu preneti moju nadu da je osećaj obostran. Odjednom želim da sve zna, i ako je sve sa lakoćom otkrio. 
Led se probija, a mi prvi put gledamo u pokrete jedno drugom. Grickam nokte / češka se po glavi; podipirem glavu rukom / smeje se... "Lep osmeh" - pomislih. Bili smo i više nego pristojni. Za mene je ovo novo iskustvo, za njega ne znam. Disala sam duboko, i toga se sećam. Osećala sam njegovu blizinu, kao da je fizički zaista prisutan, a ne samo njegov pogled. U glavi ludilo, pomanji strah da će da zatraži od mene nešto više, na šta nisam bila spremna. Ali nije, možda nije ni on spreman na neku vrstu vulgarnosti preko web kamere. 
Ne privlači me to, ni malo. Do sada sam o tome čitala, ali o toj temi ne znam šta bih tačno pisala, osim ovog iskustva, slatkog i tajanstvenog, koji je mene oborio s nogu. Tako malo, a tako značajno... Da uveče jedva zaspiš, jer misliš na "TO" osećanje. Da ne možeš tu misao da izbiješ iz glave, a leptiriće iz stomaka. Baš kao u pubertetskom dobu. mmmmmmmmmmmm
Objavio Visnja u 11:25 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
11.2.2013
Stranac II, u epizodi: "I GOT YOU"
You want me Sada znam, sad mi je jasno... Tako je bilo lako... Ja sam pauk, ti si mušica, i lagano se uplićeš u moju mrežu. Ali ne krivim te. Svaki muškarac bi se upleo, pa si tako i ti.
Pauk - ja
Mreža - moja mala veština pisanja HOT porukica koje su te i umrsile, ostavile bez daha.
Ali ja sam to i htela. To je stara fora, ali ne može ni to svaka žena. Naišao si na onu koja može da dočara svoje misli i pretoči ih jasno i tačno u reči. Svaki delić sekunde mojih misli pažljivo opisan u poruci od koje ti se krv greje, žile iskaču... Toliko precizno da kada zatvoriš oči sve možeš da vidiš. Vidiš moje nemirne ruke, moj pogled... Osetiš moj dodir i poljupce. Sve je tako divno, i jednostavno. Uvek namenjeno maštovitim osobama koji su kilometrima daleko jedna od druge. Ali ni ja to ne mogu sa svakim, kao što se ne može ni leći sa svakim. I ti si taj koji ume i zna da se nadoveže na moju maštu. I kada se takve dve osobe spoje, nastaje prabi pravcati BUM. Ne, neću to nazvati seksom, jer teško da ga ovakve stvari mogu zameniti. Ali može da bude i odlična predigra za nešto sasvim uzbudljivo... Najveća čar je u tome što je to samo moja i tvoja tajna... Nastaviće se na primerima.... you want me...
Objavio Visnja u 15:29 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
8.2.2013
Frizura...
Oduvek se friziram isto, i tu nema dileme. Skidam sve što mi se nađe pod "sredstvom za odstranjivanje" te donje kose. I sve do skoro mi nije rekao da mu deluje kao da spava sa devojčicom. Pa mislim: "dobro jutro, Rođeni!" Konačno se setio da kaže šta mu se sviđa, odnosno u ovom slučaju šta mu se ne sviđa, posle x godina provedenih jedno s drugim?!
I šta sad? Moram da promenim način friziranja? Kako? Da pravim tarzanke, rezove, stavljam viklere...? I tako se ja zamislim, pa čak i popustim jednom, možda dva puta. Pa ostane crta... pa malo deblja crta... pa ta crta vremenom postane i gušća.. pa se moje vreme koje posvećujem friziranju drastično produžilo.... Eee, pa, Rođeni, stani malo! Ja sam raspoložena uvek da ispunim želju, ali ti zahvati počinju da zahtevaju i malo bolju tehnologiju... a i tehniku.
Tu je i čitav niz priprema za sam čin, a prisutna je i fizička aktivnost. Ja promenim gomilu poza: Te čučni, te ustani, ali nad kadom, da ne trči kosa okolo, pa onda sedi, lezi... Pa jednu nogu u vis, drugu nogu.... I onda se zapitaš u kom momentu čovečanstvra su žene uopšte počele sa ovakvim stvarima. Da li su to radile samoinicijativno ili ipak na predlog muškarca? Ja volim ovako, ćelavo i jednostavno, a ipak uredno. Mislim da se ni jedan muškarac na to ne bi ogadio, pa nemoj ni ti Rođeni... posle xyz puta... majku mu...
Objavio Visnja u 15:13 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
5.2.2013
Dragi stranče....
Spojeni smo sasvim slučajno. Server jedne online igre nam kumuje... Ali to i nije tako važno. Važno je da smo se sreli i da nam je oboma lepo. Ti, predivan, šarmantan mladić. U potrazi za onom pravom. Ja možda to i nisam, ali dok mi to ne bude rečeno, praviću se i osećaću se kao da jesam. Koristiću tvoje poljupce i dodire kao da sam ona prava i u njima ću užuvati. Uživaću tvoj pogled tako mio i nežan. Uzvraćaću ti jednakom pažnjom. Vođena starom dobrom izrekom: "Oko za oko,.....". Davaću ti onoliko koliko dobijam i tvoje sunce će te grejati i sijati za tebe dok mi ti uzvraćaš.
Svaka tvoja poruka me nasmeši. Ubrzava otkucaje srca. Očekivanje postaje veće. Znam da je obostrano, znam da želiš isto. Da konačno izađemo iz sveta chata, pružimo ruku jedno drugome i da ti kažem: "Ja sam ta. Ona koja je mislila na jednog potpunog stranca. Kojoj je samoća postala lepa, jer je samo samoća čini potpuno tvojom..." I da mi kažeš: "Ja sam taj, koji je mislio na tebe i koji je jedva dočekao da se ovo poznanstvo ostvari." Da čitavi nizovi prekucanog teksta postanu reči i šapati. Da realizujemo obostranu slatku maštariju zbog koje smo oboje pomalo podetinjili. Budiš u meni ono najlepše. Strast je svuda oko nas, a kada zatvorimo oči, bez obzira na to gde se nalazili tog trenutka, kao da smo zaista jedno uz drugo. I kada mi pišeš, za mene vreme staje. Nisu nam potrebne kamere, mikrofoni, telefonski razgovori. Bez tona, i bez slike uživancija sa tobom je zagarantovana. Prisutne su samo reči koje nas opisuju. Opisuju ono šta volimo i ne volimo. Opisuju našu maštu u datom momentu. Tako je lepo imati tu malu veštinu pisanja. Zatim zatvaramo oči i ono što zamišljamo pretvaramo u reči. Svaki pokret opišemo u sitne detalje. Tada se naša priča upotpuni, a na našim licima vidi se samo izraz zadovoljstva i sreće.Već sada, sa tobom je toliko lepo. Divno je zamišljati tvoje naručje, tvoje poljupce i dodire. Misliti na tebe i povremeno s tobom podeliti osećanja. Pa makar to bilo i na ovaj način. Želiš da ovaj osećaj traje... da nikada ne prestane. Želiš da osetiš moju ljubav i toplinu, i u stvarnosti. Osećam to... A realnost malo surova. Dele nas kilometri... Realnost je svuda oko nas, sve dok ponovo ne sklopimo oči... Tog trenutka vreme staje. Zvuk kazaljke na satu zamenjuju otkucaji naših srca, a ti si ponovo pored mene... 
Dragi stranče....
Objavio Visnja u 15:13 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
5.2.2013
RomantiK
     -Znaš, on je malo stidljiv. A ti lepa. Delušej prepotentno tim nosom koji para oblake, na tim bučnim i visokim ženstvenim štiklama... Preizazovna si u majičici na bretele i kratkoj mini suknji. On te želi, ali ne sme...
     -Ali zatrpao je moj mail komplimentima. Delovao je sigurno u sebe! Nemoguće da sam ga toliko uplašila.
     -Ipak, taj prvi korak veoma mu teško pada, ali njegov pogled sa tebe ne silazi, to se i vidi. Vreme je da se izuješ i startuješ ga prva.
     -Kako bre prva? Ja nikada nisam osvajala muškarca, uvek sam bila osvajana.
     -Za sve postoji prvi put. Ajde... kreni...
Pun klub pomahnitale omladine, nisam samo ja na štiklama i u mini suknji, ali on želi samo mene. I meni je to jasno. Prilazim mu, i pomalo crvenim, znaš, prvi mi je put.... Muzika je glasna, srećom. Tako moje šaputanje na uvo može da se protumači i na drugi način... (drugačije me i ne bi čuo). Pozdravljam ga sa jednim: "ćao". I ubrzo dodajem pitanje zašto mi do sada nije prišao?! Zbunjen je i to se vidi.
Lepim devojkama sa lakoćom prilaze samo mamlazi i šupljoglavci. Pravi su samo oni koji se dvoume, kojima treba vremena da za to skupe hrabrost. Ali da čekaš da ti devojka priđe....: "Evo tebi, batice, jedan minus, pa ćeš drugi put misliti"
Ali, ubrzo me poziva da izadjemo iz gužve. Divan je i pažljiv. I dalje se ustručava da mi priđe. Po malo mi deluje kao curica. A ja se trudim da ga pratim u toj uzdržanosti i nežnosti. Trudim se da ne pokažem energiju, da ne povisim ton... Tako bih ga još više uplašila.
Eto nas na keju jedne male vojvodjanske varošice. Sedam na dečiju ljuljašku, on takođe, kraj mene. Ljuljuškamo se i polako upoznajemo. Standardna pitanja i teme koje nisu prošle kroz naše uzajamne mailove. Prošao je i 1 sat iza ponoći. I dalje bez rezultata. Ali su sada moja očekivanja veoma mala. Postaje dosadno i želim da idem kući. Ali se plašim da ga ne povredim. Dobar je i mio. Kao plišani meda. Sladak je, ali dosadan.
"Pogledaj kako je nebo zvezdano...." Progunđao je, a ja sam se i dalje trudila da ga pratim u njegovoj uvrnutoj romantici. Da se ne nasmejem. Da ne kažem nešto pogrešno. Približio se. Prstom pokazuje u zvezde... pa mesec... Pa uslediše neki stihovi... pa poljubac mmmmm:"Već sam pomislila da si se predomislio."
Veče se nastavlja, opet uz poljupce i maženja. A bio je to samo jedan običan subotnji izlazak sa drugaricama. Jedno vrelo letnje veče. U nedelju je delovalo kao uzalud bačeno vreme na dosadnu romantiku i besmisao. ...i u ponedeljak, utorak...
Ali vremenom mi je postalo žao što je ostavljen takav utisak i žao što na takvog nikada više nisam naišla.
Vreme i dalj prolazi.... a meni je sve jasnije da takvi više ne postoje.
....nikada ga više nisam videla... i nikada nisam zaboravila tu vrelu letnju noć, iako običnu i punu ničega, zadovoljstvo mi je što sam upoznala te čari ljubavi koju sam shvatila dosta kasnije.
Objavio Visnja u 11:35 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar