Wednesday, April 27, 2011 - Ej živote lutal'co

Ja stalno tragam za odgovorima. Premeštam nameštaj ( ne po feng fucking šulju ), jer želim da nam bude lepo i udobno, bacam nepotrebne stvari jer ne želim da budem smećeskupljačica, ne donosim pamflete iz sandučeta kući ( i nji' bacim ), zalivam cveće, sadim petonije, pijem probiotski jogurt, flaširanu vodu, ne jedem beli lebac ( iako ga volim svom dušom svojom i svim srcem svojim, naročito kad je vruć ), ne pijem kafu, seksam se, javljam se komšijama, držim im vrata da uđu i izađu, idem redovno kod zubara i ginekologa, čak sam i pre'sedniku kućnog saveta kog ne volim, nosila dete a on kolica, ne idem u solarijum, redovno se krećem i vežbam, ne jedem slatkiše ( osim ponekad ), sama pravim začine, brzo opraštam ( mada dugo paNtim ), nosim pamučne gaće, ne koristim taNpone, perem ruke posle svakog pišanja i sranja, ne grickam nokte i spavam kao top...

And yet...

Ponekad ima dana kad je bolje da nisam uZtala iz kreveta jer:

-         Komšinica nosi nosi 20cm visoke štikle. Svako me jutro budi u pola 7. Za to ne postoji kućni red. Mučenica. Dok siđe s 3. sprata, 3 puta joj se ugasi svetlo, koje je namincano da baš dugo arči struju, zbog starijih nam stanovnika naše lepe zgrade. Komšija do nas je promenio šemu: ženu tuče ranom zorom. Jebemusunce. U Supu su već počeli da džedže po celu noć za pasoše i lične karte. Jutros me probudio skot koji je odlučio da zabavlja prisutne svojim vokalnim izvedbama s Duge.

I hladno je, jebe kevu, a ja sam se nameračila da idem bosa. Sve mi plavi prsti na nogama, al' ne odustajem. Jebem ti, kad će više to pravo proleće?

P.S I jaja sam uspešno obojadisala za Usrs.