Monday, May 2, 2011 - @#$$W%$@

Sedim na wc šolji i pokušavam da serem. Ne ide mi jer mi pulsira glava. Glava mi pulsira jer, nagađate, imam migrenu. Dej fakin tu! Čekam da svi lekovi koje sam popila hit the road, pa nastavim da čitam najgluplju knjigu na svetu „Jedi, moli, voli!“ Da se razumemo, ne kritikujem ukuse, imate prava da volite i ne volite, al' meni se ne sviđa. Knjiga je govno i ne znam koji sam  q uopšte pristala da je i otvorim, kad sam na poleđini pročitala da se radi o ženi koja traži duhovnost posle razvoda braka i depresije. Jebote. Posle razvoda se traži drugi „muž“ a duhovnost se nalazi u kozmetičkom i frizerskom salonu. Je l' tako?

-         Nemoj da sudiš o knjizi po koricama, rekla je moja frizerka. Dobra je knjiga za opuštanje!

I uzmem knjigu i počnem da je čitam. Čitam je dva puta dnevno ( pogledati prvi red posta ). Toliko uspem da se nateram. Hoću, pročitaću je do kraja jer pokušavam u svemu da nađem smisao, pa eto, i u ovako glupoj knjizi.

Ja sam, za 1.maj, jela lazanje u stanu moje prijateljice. Posle dugo, dugo, duuuugoooo vremena, samo sam prišla stolu i izmakla guzicu. Doduše, oprala sam salatu i iseckala je, to je bilo sve. Telefon nije zvonio i to me je, na kraju dana začudilo. Na displeju je pisalo: 10 propuštenih poziva. Telefon je, hvala Božici, bio stišan. Nisam se ni usudila da pogledam ko je zvao. Ko god da je zvao, sigurno će opet zvati.

Dok pišem post, telefon zvoni samo 2 puta. Svekrva, koja proverava kako stojim s migrenom i jedna ženska osoba. Recimo da je to osoba A. Osoba A ima porodičnih problema. Imam i ja, pa ne zivkam sve redom da pitam šta da radim. Ona ipak zove, uglavnom kad joj nešto treba. Danas, pošto me boli desna strana glave i smeta mi svetlost, te visoki tonovi, s njom ne mogu da razgovaram. Ne da mi se. Kaže, zvaće posle. Hoćeš q. Telefon će biti stišan. Again and again and again.

Limunada bez šećera je zajebana stvar. Pri svakom gutljaju se nadam da ću obradovati nepce, a u stvari, ožežem zube i jedva se suzdržim da ne izbalavim po stolu i lap topu. Fuj. Pijem je, zato što kažu da pomaže.

Za sutra sam sebi organizovala spa day. Idem nokti, ovo – ono, pedikir, manikir, a posle seks, ako mi ne pulsira glava. Ako bude pulsirala, ležaću u mraku i slušati muziku. Teško mi pada to ležanje, jer dok ležim zamišljam kako hodam po gradu, kako otvaram vrata jednog kafića, kako naručujem espreso, kako razgovaram telefonom s ljudima koje neizmerno volim i kako se smejemo.

Pošto me glava još uvek boli, i ne smem mnogo da se pomeram, nastaviću čitanje glupave knjige, a vama želim srećan svaki dan života. I sebi to želim.