Danas je dan bio polu siv, kišovit i spor. Meni je bubnjilo u glavi i slepoočnicama ( znam da su slepoočnice na glavi, ali je bol u glavi i slepoočnicama sasvim drugačiji ). Kolegenica je nosila ljubičastu, neispeglanu bluzu i nije stigla da se očešlja. Izgledala je kao pred samoubistvo. Pitala me je da li imam upaljač? Rekla sam da nemam. Onda je upaljač dobila od kolege i zapalila cigaru svojim ljubičastim noktima iskrzanim pri vrhu. Pušeći, gledala je prljave vrhove svojih ljubičastih patika. Kolega je imao sive oči i pričao o tome kako je zamalo zaspao na granici. Njegova devojka, vižljasta, zla lepotica, kolutala je svojim žućkastim očima. To je bio tihi protest protiv jutra. Stiskala je malu flašicu „Jane“ i gledala sve ostale s visine. A onda sam zapazila petlju koja joj je krenula ne hulahopkama ali sam prećutala. Ko te jebe. Sad ću ja tebe da gledam s visine. Njen je dečko zavijao duvan i pričao o hiperaktivnom poremećaju u predškolske dece. Pričao je o svom psu koji je operisan i mami koja mu skida paučinu, o tome kako lepotica njegova voli dugo da spava a onda je budi kafom i tostom. U krevetu. Htela sam da mu kažem da je najebao za koju godinu, ali sam prećutala. Nisam htela da lepotici pokvarim momenat slave.
Onda je stigla druga kolegenica koja kašlje. Iskašljava pluća. I puši i priča kako joj žao što kašlje jer ne može dovoljno da puši. Pitala me kad ćemo na kafu? Stigle su i ostale kolegenice. Nezanimljive, debele, mršave, očešljane, inhibirane, dosadne, našminkane. Nedostajala nam je jedna koju zovemo „fufa“ jer uvek dolazi u dopičnjacima i ima glas k'o da radi na hotline-u, a ona u stvari volontira u dečijoj bolnici. I tuca se s lekarima. Garant.
Onda je počeo ispit. 'Aj ti, 'aj ti, 'aj ti! Odlično. Ne valja. Nije tačno. Ne, to je zabrana, to je drajver. Skript?
Položila. Jebali su mi kevu i svu ostalu familiju. Dižem tarifu. Ko će kod mene da se prostituiše, moraće dobro da razmisli da li može?
Posle ispita sam pila espreso. I ja sam pušila. Malo. Prijalo mi je. Onda je počela da me boli glava i da mi se povraća i da mi se trese leva ruka i leva noga. Otišla sam da popravim šminku. U WC-u je bilo 'ladno k'o u grobu. Ogledalo previsoko. Morala sam da se propnem na prste da se vidim. Do nosa. Jebala im ja mater, nemamo sve po 2 m. Oprala sam ruke ledenom vodom i posle duvala u vrhove prstiju da ih zagrejem.
Ne žalim se. Sve je dobro dok je zdravlja, tako je moja nana govorila. A ja? Ja polako mogu da se vratim svom ustaljem redu, radu i disciplini. I pisanju.
Rekao mi je:“Bolje bi bilo da se prihvatiš pisanja knjige, kako si obećala, nego što se baviš s tim ( pri tom je složio dobroćudnu facu, zbog koje sam poželela da preskočim sto i izljubim ga, al' nisam. Preda mnom je bio tanjir s pizzom ).
Nakon svega, sasvim i potpuno razumem šta znači:“Ma boli me kurac!"
