Sunday, October 3, 2010 - PMS, RMS, SRS, DSS i ostali čemer i jad

Čin I

-         On retko izlazi iz kuće, mnogo čita. Zna Vujakliju napamet, oštrouman je jebe kevu, naročito kad su u pitanju međuljuCki odnosi. Čita žene k'o prvak bukvar. Zna strane jezike. Ima diplomu. Živi u svom selu al' retko jebe i to ga žestoko udara u glavu. Ume, pošto mu testikls nateknu od prazne filozofije, da bude širokih shvatanja, da brani slabije od sebe, da gleda prodorno i prezire žene „lakog“ morala. Voli da gleda dubokoumne, filozofske filmove protkane religijskim porukama, čita religijsku literaturu, pismen je, svestran... al' retko jebe. I to ga košta realnosti, jer ga realnost jebe kad on ne jebe ništa. Pogrešno vidi, pogrešno čuje, loše procenjuje. U takvim momentima je sklon da preceni sebe. Stane ispred ogledala, go, pogleda se prvo u oči pa u kitu, i kaže:“Jebote, kol'ki ti je kurac!“ Al' džaba, kad retko jebeš.

Čin II

-         Navat'o je drolju. Naravno, on je ne bi tako nazvao. On bi je nazvao bićem koje je skrenulo s puta morala, biće koje reaguje iz kritičkog roditelja i koje je nejebano. Ovo zadnje je bitno. Nije etički, al' će da je kara. Nužda zakon ne pita. Dok mu je znoj s nosa kapao po njenom licu, pred očima je video korice religiozne knjige. U glavi su mu odzvanjale reči:“Jebi, jebi, posle će kita da ti otpadne! Bolje da si ga bacio u nesves', nego što mučiš ovaj živulj pod sobom!“ Kita mu pada. Ona se trudi. Vrlo se trudi. On se napinje. Gura karlice prema njenom licu, ali ne biva. I dalje vidi korice one knjige, oseća sram. Kita ne samo da mu je pala, uvukla su međ' pubične kosti k'o kornjača u oklop. Dok je mučenica odlazila u trku nazuvajući cipele, on je samozdovoljno i skrušeno sedeo na fotelji ( nameštajući mošnice ) i mislio:“Kako sam pravedan i dobar. Kako sam samo religiozan i kako sam... ja jedan divan čovek!“ Džaba brate, al' retko jebeš, a to ti pomrsi isptivanje realnosti. Ne, ti ne nosiš cipele četre'sšest, ne nosiš nakurnjak i nisi uopšte pametan. Ni dobar. Niti taj jadni Bog s kojim ispireš usta treba žrtvu takvu kakvu nudiš. U pogrešnoj se crkvi moliš...

Čin III

-         U njegovoj sobi je mrak. Njegov monitor trepće. Prstima, drhtavim od straha i strahopoštovanja, ukucava u pretraživač: teen porn. Oseća kako mu se diže kita. Otvara prvi ponuđeni link. Otvara prvu ponuđenu stranicu. Dva put povlači desnom rukom. Štrca po monitoru i rukama. Trza se od užitka, celo se njegovo telo grči kao u smrtnom ropcu. Briše se zatim. Oseća kako mu se kotrljaju suze niz lice: to se zove moralna borba. Oseća mučninu. U kupatilu, pod svetlom neona, izgleda mrtvo. Aha, taj njegov bog će ga kazniti što drka, osušiće mu kičmu i desnu ruku. Ne, neće ga kazniti. On je dobar, jak i religiozan. Pošten. Prihvata se zatim velike, crne knjige i kaje se. Tu je njegovo olakšanje. Ponovo se, po ko zna koji put, zaklinje na čistotu života. On to više neće raditi makar mu muda otpala. Zatim seda i piše. Mnogo pametno piše. Ježi se od svojih reči i težine istih. Sve brže i brže udara po tastaturi...

Ujutru se budi urezanih tipki na obrazu: fuck you, eto to se, sasvim slučajno ili nekim proviđenjem, urezalo.

Kakva slučajnost jbt? Kakva slučajnost!

Je l' te sramota što si pročitao do kraja? I treba da te bude sramota. I mene bi bilo na tvom mestu.