Sunday, September 19, 2010 - Svadba, svadba, svadba

Oženio mi se školsk drug. Poslao je slike. Mlada je simpatična cura iz Donjih Šašinaca, završila za dentistu. Buckasta, širokih kukova i nevina. Na slikama ima osmeh Kolynos, i sise koje kipe iz omanje venačnice. On je na slikama srećan, uskoro će da je kara. Njegova mama, debela kao tenk, crno ofarabane, kratke kose, na svakoj slici mrzi ceo svet jer je P oženio „kurvu“, od koje nikad domaćica neće biti, niti će ikad njenom P moći tako fino da „ulije jaja“ k'o što bi ona mogla. Njegov ćale je na svim slikama pijan. Jebiga. On je i van slika pijan. Možda da se i on ofarba u crno? Da i njemu ulijemo jaja? A? P ima i brata, oženjenog. Brat mu je nešto smrš'o, makar na slikama tako izgleda. Snajaka, mašala, da je trojke rodila, ne bi mogla deblja da bude. Al' neka, ona prati novu modu, pa njihovog trogodišnjeg sina Manojla, još uvek doji. Kaže, to je zbog imunološtkog sistema i obaveznog ukucavanja Edipa u psihu dečaka koji vuče praznu sisu, al' je sisa. Mamina, ljubi ga majka glavatog. Al' baš glavatog. Ostatak familije ne poznajem. Ima tu nekih tek raspupelih curica, zabetoniranog lica puderom u kamenu ( vidi se ona fina linija između belog vrata i vrlo narandžastog lica ), uvijenih, mokrih lokni i šarenih tunika. Štikle, d mast.

Fina svadba čini mi se. Onako, fino je se jelo, popilo, a pred kraj svadbe i fircalo. Vidi se po slikama. Bude tu zajapurenih, raskopčanih snajki, sa sve svicima u očima.

Uzdravlje ti P bilo. Srećno venčanje i dabogda ti što pre cepali košulju.