Sad mi već ozbiljno idu na spravu svi pridošli s godišnjih odmora po vrlo izazovnim destinacijama. Božijim čudom su uspeli da se potpišu teti na šalteru kad su preuzimali svoje pasporte, a onda su, na kredit, otišli u Egipt ( da, tako se pravilno izgovara ), Tunis i razne pizde materine, odakle se vraćaju puni utisaka, obrazovani i nanovo rođeni, prepečni i preljušteni, sa sve zaštitnim faktorom pedeset. Idu mi na spravu zato što se odaju pogrešno izgovarajući imena destinacija na kojima su pili čaj od hibiskusa ( cveta istog ), jeli pečene crve, jahali trudnu kamilu i sunčali se na plaži gde nema meduza. Dolaze, u nadi da se u banci desila birokratska greška, pa su im otpisali dug, jer ko zna šta će do kraja godine jesti dok ne otplate letovanje na pet hiljada rata. Jebem ti sunce, više od polovine mojih sugrađana gladuje i ide peške jer nema prebijenu banku, a onda, kad se zemlja zagreje, svi idu u Egipat, Tunis, Tursku. Grčku, jebete, Grčku, pa onda na dvanaestosatnom putovanju do iste, uče napamet brošuru u kojoj piše sve: od geografskoj položaja do toga kako se zovu sva nebitna ostrvca i brodići kojima će se voziti. Na stankama pišaju pored puta i toče vodu na puNpama.
Moja profesorica je bila na moru. U Grčkoj. Kako je bilo? Odlično. Gde ste bili u Grčkoj? U nekom seocetu, odgovara, al' sam se zato naspavala i najela kao nikad do sada.
Cenim neopterećene ljude, neopterećene cenama, markama, veličinom, titulama. Šta bi, bilo kome od vas, značilo da vam kažem: ja sam doktor nauka? Hoće vam to pomoći da me bolje shvatite? Manje kritikujete ili više?
Sve je to go kurac, ako mene pitate. Život je sve ono što nema cenu i nema ime, ali ima značaj. Život su iskre, takozvane sitnice, koje ponekad stanu na sliku i onda se ta slika nosi u novčaniku. Život je super i ja ga mnogo volim, zato sam jako srećna što onakve, gore pomenute, srećem vrlo retko, sporadično, i što onda mogu da odahnem i poskočim od sreće jer živim u svetu koji se dijametralno razlikuje od tog.
Srećna sam što je sutra ponedeljak i što sam ovakva i što imam sve što imam. Srećna sam i zbog onog čega nemam, jer da mi treba – imala bih.
A da se razumemo: bila sam na odmoru na kom sam naučila mnogo novih stvari, samo te stvari nisu zvučne i ne mogu da se brendiraju.
Usput, zriju mi smokve, jebeš sve ostalo. I da, pozdravila bih jedno divno biće koje se trenutno nalazi neđe u 'Olandiji. Ona će se prepoznati i znaće kako mi nedostaje.
