Zatvorenih očiju, u toj kući, znam gde stoji nož za hleb, slanik, sirće, vegeta, šećer i kafa. Znam da na desnoj strani stoji nes, na levoj turska kafa. Između je smeđu šećer, a iza, za goste koji se ne hrane zdravo, stoji beli šećer u kockama. Znam gde stoji zelena, glinena činija iz koje sam još kao dete jela, a koja danas služi za jagode najčešće. Smrtno se uvredim kad neko drugi bude poslužen istom.
Znam da od moje sobe do kupatila ima tačno 25 i po koraka, i nikad ne udarim glavom o otvoren prozor. Ne ostavljam mokar peškir, automatski ga iznosim i stavljam da se suši, a posle stavljam da se pere.
I znam gde stoje moje sandale i moje kućne papuče, koje jednom godišnje nosim kad odem.
Znam svaku rupu na betonu i ne saplićem se.
Znam prečice i nije me strah da ih koristim i onda kad se ulične svetiljke pogase.
Poznajem lutalice i javljam im se.
Znam da ima 12 stepenika do reke. Znam pecaroše pored iste. Nekad mi se jave, znaju čija sam.
Na današnji dan sam pre mnogo godina prebrisala svoja sećanja i nadanja. Dok su mi govorili da se namestim za slikanje, gurkana sa svih strana od onih koji bi da stanu u kadar, sasvim odlučno sam odbila da se nasmešim na nešto što će se zvati uspomena. Mrzim fotografije.
Na današnji dan sam pre još više godina od mnogo, pokupila svoje prnje i otišla iz kuće u kojoj žmureći znam gde stoji nož za hleb, slanik, sirće, vegeta, šećer i kafa.Otac mi je mahnuo dok je autobus izlazio sa stanice, koju ću godinama posle toga, s knedlom u grlu, nakon svakog odmora, napuštati. Nekad sama, nekad ne.
Nastavljajući tradiciju, danas sam napokon zabola nekoliko strukova petonija i ponosno ih stavila na ćerkih prozor. Odrastala sam uz miris petonija, šteta bi bila da joj uskratim letnje noći koje mirišu po njima. Uz njih se najlepše sanja.
Danas, dok smo vrljale po limanskoj pijaci, dok mi je postavljala hiljaduijedno pitanje, pomislila sam kako će jednog, baš ovakvog dana, možda pakovati stvari i odlaziti u život, a ja ću biti jebeno hrabra kako inače i jesam, i biću „srećna“ što je dovoljno zrela i samostalna da ode... i živi od sećanja...
