Thursday, June 10, 2010 - A!

Dan kad mi sve ide na živce:

-          Sve za lepotu žene: hiljadujedna kremica za celulit ( jebote, ta koja je uspela da se reši celulita nekom kremicom nek mi se javi, nek mi javi koja je to krema da je reklamiram. Bresplatno ). Anti – celulit kreme reklamiraju anoreksične, fotošopirane, šesnaestogodišnjakinje. Screw it! Ponosno nosim svoj celulit i nikom ga ne pokazujem. I ne štipam svoje dupe s dva prsta da vidim koliko ima rupica. Ima. Dovoljno. Ne koristim anticelulit kreme, masti, ulja. Istina, pre nekoliko godina sam išla na anticelulit masažu. Tip koji je radi izgleda kao stari, ogromni šifonjer. Nakon svake makljaže, imala sam masnice na spoljašnjoj strani butina ( tamo gde se onako zaobljavamo ) i po dupetu. Mrzela sam ga iz dubine duše. Bio je ružan, ličio mi je na pitbull-a, i smrdeo je na neke travke. Obećao je celulit free leto. Jah! Kako sam samo mogla da budem toliko glupa i poverujem u to? Nakon deset tretmana, odlučila sam da mu jebem kevu i više se ne pojavim. Mrš!

-          Krema za podizanje sisa?! Ta, koja je svoje sise, gravitacijom oštećene, uspela kremom da podigne, zaslužuje spomenik i nagradu. I  taj ko je podizajuću kremu osmislio. Nema sile, osim skalpela i umetaka, koja diže, zateže kožu ( ???? ) i sl. Ja moje nikad nisam dizala. Niti ću. Što su niže, sve mi toplije oko srca. Moja poznanica je mazala jednu izvikanu kremu. Naručiš telefonom, sise ti se dignu. Doduše, povremeno fasuješ cistu u sisi jer ipak nisu baš toliko prirodne koliko kažu. Druga mi se klela životom da su joj od te kreme porasle sise ( čitaj bubuljice ), dok nije skontala da je trudna. E od trudnoće sise rastu a bome se i podižu ( al' na određeno vreme ).

-          Ljudi koji se vrte u krug i jure svoj zamišljeni rep. Traži pomoć, why not? Svi to rade, samo ćute o tome. Znam ja. Ti isti koji odu po pomoć, kasnije, zanemarujući činjenicu da ja to znam, pred drugima pričaju kako oni to nikad ne bi. Ja bih. I jesam. I  tražiću ako mi opet zatreba. Ljudski je tražiti pomoć kad nam treba, ljudski je boleti, patiti, ne znati. Neljudski je lagati i propasti. Nema se rašta!

-          Žene koje ne jedu i stalno poste. Izgledaju k'o ofingeri i vrlo su frustrirane. Znam jednu takvu. Saradnica suprugova. Jebote! Kad tu uhvati zajedljivost i samopravednost od gladi, ne mo'ž je prekinuti. Ma kakvi. Samo renda i ne staje. I sve zna. I sve je u pravu. Jedi bre ženo, omasti brke, bićeš srećnija. Toliko se ispostila da iz profila izgleda kao zec. Ima četres kila s krevetom i na sve se sablažnjava. I nervozna je. Zbog svega, a najviše što dobija menstruaciju, i što ima period pre menstruacije, i posle menstruacije. Nikad nisam bila zagovornika sita – srećna, al' u njenom slučaju jesam. Kad svi jedu, ona posti. Kad svi poste, i ona posti. Uvek. Za sve.

-          Komšija koji je dobio sina ( spominjala sam ga ). Ne znam gde su mu novorođeno dete ( kako sam reče ) i žena, al' taj buši nemilice. Mislim da je u nekoj maničnoj fazi kad po kući šeta s bušilicom i razmišlja šta bi još mogao da probuši. Po ceo dan mi tandrče iznad glave. I noćom čak. Unosi police, krevete, stolove, i buši. Non stop buši. Postporođajna depresija indeed.

-          Telefonski poziv:“Imam propušten poziv s Vašeg broja!“ Neka greška, kažem ja. Nije, nije. Vi ste me zvali. Nisam. Jeste. Nisam. Jeste. Nisam.

-          Klijenti koji kasne zbog, ni manje, ni više, vrućine! Krenuo je on na vreme, al' ga spržilo sunce na pola puta, pa je seo obližnji kafić, tik ispod moje zgrade da popije nešto i raz'ladi se. To su odrasli, odgovorni ljudi koji kasne po četre'spet minuta i ne jave da kasne. Ni ne izvinu se zbog „akademskog“ zakašnjenja. Njihov je ceo svet. Moje vreme je beznačajno. Radovi se sami pišu, ručak se sam kuva, dete dođe samo iz vrtića. I sve se samo na svoje mesto metne. I kad mi takav dođe, imam želju da ga  terorišem. Mentalno. Al' se oduprem želji i budem fina, pa mu pljunem u kafu. Za sreću.

-          Gosti koji dovedu svoj čopor dece i onda taj čopor prepuste meni. I kuliraju. Deca divljaju. Tuku se. Lupaju po staklu, ližu pekmez s krofni, otvaraju frižider, prospu celu kupku u WC šolju. Mama se smeška – nestašna deca. Ja kao hobotnica: drž', ne daj. Vezala bih decu za radijator, a nju bih vezala za banderu. Da se odmore malo od napornog rada.

-          Imitacije vina. Crnog.

-          Oni što zaključuju sve i svašta zato što misle da su popili svu pamet ovog sveta i oni koji misle da ja stalno samo o njima mislim, a mene boli dupe za njih. Setim ih se u ovakvim momentima, a ovakvi su momenti retki. Jednom u šes' meseci. I još sebi daju za pravo da mi to kažu. Mnogo su jaki. Takvi su kao purgativ. Previše ih je.

-          Oni što su lažno strpljivi, a ispod stola cupkaju nogom. Pasivni agresivci.

Svi i svja. Pustite me da spavam.