U nas je komšija Zgembo dobiJo sina. Pre nekoliko dana me je, nasloniviši sva tri podbratka na prsa, dok je pokušavao da zadrži selotejp, zaustavio:
-Dobar dan komšin'ce ( usput lepi neki papir na ulazna vrata ), kako si?
-Hvala komšija, dobro. Vi?
-Eto rod'Jo mi se sin pa ćemo slavit' večeras ( groktanje ), večeras mi svrać'u drugari da se malko proslavi.
-Ako komšo nek je sa srećom.
-'Fala komšin'ce, eto, prije neki dan je prokrvar'la, i ja reko' ženi da te vodim u boln'cu, kaže ona nemoj nije još vrijeme. I ja sam tako je nadgled'o, al' sve ona k'o da se ništa ne dešava, nourmalno i suđa mi naprala, nak'vula ručkova i sve tako.
-I? Rekoh ja.
-A ništa jebote, u po' frke, ja's nešta biJo tušir'o, kad mi zaudara na vrat'ma. Tačno sam misliJo da je neđe požar ja l' nešta. Istrčim, kad onda ti meni sva bijela u licu i jedva šap'će kako pod 'itno se moramo vozit u Betaniju jer će se ona porodi'. I ja, kud ću, šta ću, 'nako se mokar nadve, natri navučem što sam im'o pri ruci, strpan je u avto i odvezem. Tek što smo ušli u boln'cu, prijav'li, ovo – ono, ona se majke mi moje porodi na onim nos'lma. Živ sam se usr'o. Oteral' me u čekaonu, a nju neđe odvezoše. Ja od stra' ništa vid'o nisam, tek posle sestra neka dolazi i čest'ta mi na sinu. Ama ženo draga, glasa jednog nije pust'la. Kak'a je to... jeb'te, ja to vid'o nisam za života.
Smejao se grohotom, dok je nahero lepio papirić, na kom stoji obaveštenje da će se dana tog i tog, na spratu tom i tom, u stanu broj taj i taj, održati svečano obžderavanje, cepanje košulje i slično. Još jednom sam mu čestitala i krenula dalje, dok je komša Zgebo sedao u svoj skupoceni auto lebdeći put Betanije.
Istina, te večeri se na nekom od spratova iznad slušala Ceca i Zor'ca Brunclik, te mnogo drugih čija imena nikad nisam čula. Vrištalo se ne terasi, čestitalo na kuronji koji će pojebat' pola sela k'o i otac mu Zgembo. Bome je i nešto pucalo, al' nisam mogla da odredim iz kog vatrenog oružja, tek panduri koji su nam vrlo blizu, nisu reagovali. Nisu imali rašta, njihov je čovek, doduše – s druge strane zakona, slavio, a njemu je, pored dozvole da parkira svoj metalik auto na pešačkom, dozvoljeno i da zapuca al' samo u humane svrhe.
Živ bio i velik porastao kao i ćaća ti, samo molim te mališa, lati se nekog drugog zanimanja. Švercovanje automobila, prahova i koje čega, u vreme kad ti budeš stasavao u čoveka, nadam se, više neće biti u „modi“.
