... Ponekad sanjam stvarnost... -

... Ponekad sanjam stvarnost...

Wednesday, December 2, 2009 -

Dolaze mi polako "oni " dani. S prvim koracim decembra, počinjem da umirem, svake godine po malo. Jednom ću zasigurno zaspati, u decembru, na nekoj klupi u Dunavskom parku i više se neću probuditi, ali do onda... još će mnogo vode Dunavom proteći...
Al' mene sve jedno, ti dani ne zaobiđu. Samo me ošine prva jutarnja studen, i ja u nosnicama prepoznam miris nestajanja, odlazaka, obećanja i nade... za bolje. U meni se probudi neka čežnja, kojoj se više, iskustvom poučena, ne otimam, jer to otimanje, produbljuje brazde na rukama i nogama od lanaca kojima me veže. Debelim lancima. I ja tako hodam unaokolo k'o zatvorenik, i sve zvečim, valjda od te praznine koju nikad neću nahraniti. Umreću a neću znati kako je to... to, znaš... na šta mislim?
***
Jednom, u suton jednog decembra, gledala je u njegove, visoko razapete poglede. U njenim je pogledima umirao dan, negde daleko, poput vatre koja se gasi. S rukama u džepovima, k'o kip, stajao pred njom, ne znajući šta mu je činiti. Nije ni ona znala.
- Kako ne razumeš? Ja bih ceo svet zbog tebe pod tabane stavila.
- Ne razumem ja te tvoje metafore.
- Jebeš ga onda!
- Jebeš ga...
Okrete se i ode.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se