... Ponekad sanjam stvarnost... -

... Ponekad sanjam stvarnost...

Friday, December 4, 2009 -

S je te večeri bio neverovatno tih. Pogleda uprtog u plafon, kolutao je crnim očima k’o da se s dušom rastaje. Disao je otežano k’o da mu na grudima sedi horda demona, sa sve graškama znoja po tamnoputom čelu. Prstima je stezao čaršaf ispod sebe, gužvajući ga mokrim dlanovima, ostavljajući trag stiska po njemu. Gledala ga je kako se muči, ili je samo tako izgledao, dok mu je grč deformisao već oštre crte lica. Nos mu je nekako došao veći i crveniji, a usne nabubrele kao da će svakog trena uzviknuti:“Prestani!“ A nije ispuštao glasa. Borio se kao lav. Pokušala je s nekoliko lakih pokreta da mu olakša sve to, da zastane za momenat, ali nije vredelo. Sve jedno je ležao kao deblo koje na neobičan način i sve šišteći, udiše kiseoinik. Jedno polu – živo deblo. Zatvorila je oči i na momenat osećala kako joj on ( jedan drugi, bolji tip ), ljubi leđa. Svaki poljubac je u njoj budio talas drhatvice koju nije mogla da zaustavi. Kako se spuštao prema dole, tako je osećala da je preliva mlaka voda u koju tone, dobrovoljno. On joj je i dalje celivao svaki santimetar kože, a ona je gledala u deblo. Deblo je urliknulo urlikom povređene zveri. Odskočila je i pogledala ga besno: - Jebiga, svršio sam. Izvini. Zbačena, sedela je raskrečenih nogu pored njega. Nije mogla da mu kaže: nema veze, nije problem, sve je oke, sve pet, ma šta sad... Ćutala je, još uvek osećajući kako tone... al’ nikako da potone. Deblo je puštalo jak mlaz vode u kupatilu.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se