Sunday, December 14, 2008 - ***

Nedelja popodne. U Zmaj Jovinoj vetar briše, a prolaznika nikad više ( ovo se rimuje ). Mislim da je po sredi bila neka ekskurzija malo starijih devojčica, koje su neprestano škljocale aparatima. Doduše, onog starog dobrog škljocanja više nema, ali tu je blic any ways, pa mi blic u očima proizvodi škljoc u ušima.

B i ja uvek tražimo mesta koja su... još ne provaljena. Našle smo jednom mesto u Njegoševoj, gde nas je dočekala anemična uslužiteljka, ali nadasve ljubazna i predusretljiva:“Klozet Vam je, reče ljubazno, gore ne spratu, prva vrata levo!“

Klozet, od kad ne čuh taj izraz.

Klozet mi je trebao da namestim kosu, jer mi je košava poremetila redosled dlaka na čelu, a to ne volim. Smetem se sva.

Popile smo kafu i tako to ( šta već ide uz kafenisanje: jesi čula ovo, jesi čula ono, e našla sam „onu“ knjigu, niste valjda raskinuli, auuuu, mama ti kupila, kad tvoji idu, jao što sam videla dobru maju i tako... ) a onda smo otišle u veliki Rodić, na kraj sveta da kupimo neke sitnice za domove. Svoje.

Našla sam mleko za telo koje sam tražila sigurno pola godine. Kako u biti ne volim takve šopinge, brzo sam se smorila i tako smorena gurala kollica, dok je B strpljivo razgledala i tražila ono što joj treba. Ja očas posla skratim listu.

Stigle smo, nakon sat i nešto, i do kase. Na kasi ljubazna teta. Prvo plaća B a za njom ja. Iza mene neka žena ucvrcana, jedva stoji. I sve okrećem glavu na drugu stranu da ne osećam vonj alkohola, zabijam nos u okovratnik kaputa, ali džaba. Ona mi se uporno približava, zabija u leđa i ne da mrdnuti. U momentu kad sam plaćala, imala sam takav nagon za povraćanjem da sam se umalo srušila, jer, dotična je nešto pitala prodavačicu. Zgrabila sam svoje stvari i pobegla. Jeste, ugušio me njen dah, ali njene oči pune beznađa, zamućene i tako bolesne, urezale su mi se u podsvest odmah.

Ponela sam gorak ukus praznika u samoći, uz bocu jeftine Loze i paklom Besta. Tako sam je zamislila. A onda se na to beznađe misli nadovezala noć i pogled u nigde. Vozile smo se u tišini, u tišini se rastale i otišle svaka sojoj kući.

Večeras nema poente. Poenta je da... je nema. Ne večeras.

Laka vam noć.