Saturday, December 13, 2008 - Ja celi život sanjam...

Dunav je danju mutan a noću crn. Po neki odsjaj svetla sa tvrđave i košava. U daljini trepere svetiljke, negde daleko, ne ovde kod mene, i hladno je. Miriše na sneg a pada kiša. Ulice su mokre i klizave, na semaforima danonoćni zastoji. Svi su nešto praznično nervozni, trube, skviče a mene tako boli uvo za nekog nervoznog tipa u crvenoj Toyoti. Mami svojoj, jes’ čuo?

U autu mi svira Rundek, a kad stigne do moje omiljene pesme ( igra slučaja, ništa drugo ) poskakujem i odlazim niz rijeku. Niz Dunav. Nikad prežaljena ljubav i dugačka cigara... ehhhhhh....

Na zadnjem sedištu moja malo Ja pokušava da ponovi reči pesme, maše taksistima i govori mi kako je sunce otišlo da spava. Odavno mila, odavno je sunce otišlo na počinak, ostao je samo još radioaktivni prah na mojoj koži koji isijava i svima se čini da je to sunce. A nije. Biliv mi.

Pod tabanima osećam bas. Pod mojom guzicom pundravci. Zaista: postoji li jug? Negde gde je toplo, dovoljno vlažno da mogu da uspem.

Ispred šoverke zavija košava. Na brisaču zakačena reklama. Nedostaje broj telefona. Otkinula ga je kiša u svom mimohodu sa vetrom.

Peku me oči. U mojoj kosii spava zakasnela poruka:“Izvini, rasejana sam, često radim takve stvari. Ja nestajem i vraćam se. Ja sam tu, ali kao da nisam!“

Utrčavam u radnju u kojoj redovno kupujem. Prodavačice smrknute. Šta je cure? Je l’ neko umro? Jeste, odgovara Dana. Marina je sinoć skočila u jebeni Dunav. Poslala je mami oproštajnu poruku...

Marina? Ona plava uvek nasmejana cura?

Nešto mi se zaljuljao raf pred očima. I sve me neko sivilo stis’lo oko vrata. Platila sam Knjaza i otišla.

Dunav.

Nikad mu nisam verovala. Večito odlazi i nikad, ali baš nikad se ne vraća.

„... Sela bih pored tebe kao senka. Ni reč ti ne bih rekla, samo bih ti se uvukla pod pazuh i tamo ostala dok se jednog dana ne priviknem da je život odlazak i dolazak. Ne trebaš da me voliš, samo se pravi. Znam da ti to umeš. Hajde... dovoljna je samo jedna reč. Reč. Reč. Uzmi je i naslikaj najluđe pejsaže po meni. Biću ti more, šuma, Sunce, Mesec. Voda. Vazduh. Samo slikaj po meni. Biću tvoj jaz. Nepremostivi. Rodiiću ti snove!“