Saturday, December 13, 2008 - I like it smooth

Oh, Subota.

Nedavno sam „srela“ ( ako je sresti prava reč ) swatkog frajera. Mislim frajer... Macan ( tako ja zovem tipove koji mi se dojme ), e sad, obično ih ne dozivam. Sami dođu ili samo odu, od volje im.

U ovim godinama ( iako ih, priznaću, nije mnogo ), teško me neko oduševi, mislim... oduševi, prejaka reč je l’, al’ tako nekako. Šta to treba da se desi? Ništa. Pred mojim očima, dnevno, prodefiluje tona muškaraca. Mogu ih lopatom kroz prozor, ope’ će neki da zaostane, al’ sve je to već viđeno.

Elem.

Mislila sam, da sam prestala da crvenim. Nekako se to preraste, ne uvek of kors. Eh, kad na njega pomislim, ja odmah pocrvenim. Tačno se zajapurim i sve ubrzano dišem. Imam želju da ga privijem uz sebe, da se zaronim u njegovu kosu, pa taman na lice mesta svis’la. Želim da osetim njegov miris, želim da spava pored mene, želim da se ušuškam pored njega... mah... Ne možete zamisliti moju agoniju.

A on?

On me jbt kulira! ’Ladno. Ne verujem. To mi se još nikad nije desilo. N I K A D.

A nema pojma kakva sam ja, nije se ni potrudio da sazna. „Onjušio me je“ na kratko, zavrteo „repić“ i nestao. Nisam stigla ni da mu dam onih finih „granula“ koje produžavaju život.

Ovog puta ne znam šifru od njegovog „sefa“.

A dopada mi se. Jako. I želim ga. Sad i odmah.

P.S

Radi se o psu. Zove se Pera, rase maltipoo. Crn je i opak. Jbg, ne možemo da imamo sve što poželimo. Pesma je za moju dušu, jer ja bih u... sumrak...