29/12/2007 - Potrošačko društvo, NG euforija i Veliki Brat....
Prođe i poslednji radni dan ove godine. Nekako je došao u pravi čas, u onaj trenutak zasićenja kad ti se skupe svi mali umori u jedan veliki. Celog dana sam u ustima imao onaj ukus sive boje, mada ne mogu precizno to da opišem.
Popodne sam izbegao kupovinu, pretpostavljajući da će potrošačka groznica danas biti na vrhuncu, ostavljam je za ponedeljak, mada nisim siguran ni da će i tad biti bolje. Ne volim novogodišnju potrošačku euforiju, ne verujem u urbane bajke u kojima još samo živi ona riba s mobitelom u reklami za Telenor.
Sirotinjsko društvo, ovo naše, u egzaltaciji kupovine. Zaradiš 300 evra, odeš u Maxi-Turbo-Hyper-Market, napuniš kolica stvarima koje ti inače idu na živce dok čekaš da počne film na TV-u, dovučeš to u svoju jazbinu, ko hrčak, naždereš se, isereš se i srećan si čovek. Jebo ja tu sreću. Sutra idem na čist vazduh a u ponedeljak ću misliti o novogodišnjem punjenju sopstvene guzice.
U međuvremenu, u svoj svojoj ogoljenoj izopačenosti završio se ovogodišnji serijal Velikog brata. Ono što je postao imperativ svakog mladog uma: biti slavan, imati pare, biti važan, pozivan, biti stalno u nekom speed-u, pokazalo se u ogoljenoj suštini; da je sav taj virtuelni glamur, u stvari, samo naličje duhovne kaljuge. Ili si poznat ili ne postojiš - za trkače za slavom je sve jedno: u jendeku ili anonimnosti. Za potrošače i SMS glasače oni do pre koji mesec nisi ni postojali, sad odlaze u pravo nepostojanje. Doći će novi kontigent piletine željne slave. Pošaljite SMS i uvaljajte nekog u blato: pravo ili elektronsko. Oni su ti zbog potrošača a i potrošači zbog njih.
U životu sam jednom popio pola flaše viskija za pola sata i jedva preteko. Drugi put sam žurio na sprat pa sam preskačući po 3-4 stepenika zamalo razbio nos. Pouku sam izvukao na vreme iz oba slučaja. Neki na žalost nikad ne izvuku. Njih Veliki brat izvuče iz šešira. Novi konntigent je spreman za konzumaciju. Prijatno.
|
