trebamisvakidan

10/11/2006

Nepovrat

vratite mi moje delove
moje misli moje reči
i rečenice
vratite mi moje stavove
patnje bolove strahove
vratite mi moj vrisak
i moje ćutanje
moj pogled u tišini
zapleten u kosu
zavezan u dodir
vratite mi dete
i dogadjaje
i moje ljude
i moje moje
vratite mi nepovrat
iz koga se nikada
ne vraćam
osim ponekad
kada zaboravim
i slučajno se
vratim.

9/11/2006

dijalog

9/11/2006

Pametni i knjiški ljudi

9/11/2006

Mesto

Negde postoji mesto

kao u kristalnoj kugli

utonulo u maglu

usnulo i zaboravljeno

mesto gde ću pobeći

kada se setim

izgubljenog sna

napisanog u bajci

pročitanoj pred spavanje...

...zrncima  svetlosti

obasjano mesto

koje je san

ispričan u bajci

koja je život...

9/11/2006

9/11/2006

Nestvarna stvarnost

Postaću oblak

i onda nikome neću morati

da opravdavam svoje suze.

Biću velika bela gomila ničega.

Biću prostranstvo

ograničeno nepostojanošću

i biću, a neće me biti.

Rasplinuću se

da se nikada ne skupim.

Postaću oblak

da bih postojala

a da me ne bude

visiću u vazduhu i sama vazduh

da bih svojim nepostojanjem

dokazivala

sopstvenu postojanost.

9/11/2006

Ne mogu da se setim

Ne mogu da se setim

da li je to bio san

ili je alkohol dovlačio
slike, dodire, reči,

kao trenutke sreće

u nesrećnom pijanstvu.

Ne mogu da se setim

da li je prijateljstvo

zaista lelujalo

po krošnjama Barajeva

i smejalo se uz Beogradsku kafu

i jurilo Zrenjaninskim ulicama.

Ne mogu da se setim

da li je to ljubav

snažila moje telo

da li je to ljubav

oštrila moje reči

da li je to ljubav

oslobadjala moj um,

kada sam te

snažila, oštrila, oslobadjala.

Ne mogu da se setim

kada sam počela

da zaboravljam.

9/11/2006

balkan

9/11/2006

Smedja noć

Smedja noć klizi
niz prljave ulice
i pokazuje put umoru
do staklene zenice
a zenica širi strahove
dok miris života širi nozdrve
i kapilari pucaju
i prosipaju smedju krv
na odeću noćnih izlazaka
da bi animalno oživelo
i alkoholom oborilo
smedja vlakna
u zeleno žbunje
i istreslo belu slast
na crnu zemlju
sve dok smedja noć
ne sklizne u crveni vrisak
i crni pakao.

9/11/2006

monotonija

8/11/2006

živi se...

8/11/2006

Kada vas ljubav pozove

8/11/2006

- - - -

8/11/2006

Moja zemlja

ljudi tumaraju ulicama,

otvorena grla izbacuju

krike, suze i strah.

Ćutim i posmatram.

Grad vrišti i moli i preti.

Zemlja na kojoj stojim

poznaje me.

Svaki moj korak je

duboko u njoj.

Dete sam ove zemlje.

Čovek sam ove zemlje.

Starac sam ove zemlje.

Postojim u vremenu

kada je teško ćutati

a još teže slušati.

Slušati otvorene rane.

Postojim u vremenu

izoštrenih čula.

Može nas pogoditi

zalutali metak

ili flaša ili petarda

ili lanac ili kamen

ili reč ili pogled

ili nam neko može

podmetnuti nogu

ili ćemo se jednostavno

saplesti i pasti.

Stojim i posmatram.

Ćutim i posmatram.

Pričam i posmatram.

Grad vrišti i moli i preti.

Nebo plače.

Zemlja nas posmatra.

8/11/2006

mojoj deci...

Ti si jedan miš
i jedna mrva
i jedna tufna
i jedno sunce
veliko i drago

i jedna bubica
i jedna duša
i nešto.

I jedna daleka zvezda
koja će me uvek zbunjivati.

I jedan osmeh
sa kojim želim da se kikoćem.

I jedno zapitkivanje
sa kojim želim da se zbunim.

I jedna topla pufnica
bez koje ću umreti.

I jedan nežni beskraj
u kome želim da se izgubim.

I jedna prostrana divljina
u koju želim da utrčim
iz sve snage.

I jedno srce
koje želim da gledam
sve dok moj pogled
ne zaspi u zvezdama.

8/11/2006

Misao

Beskrajno plavetnilo

kao zvezdana prašina,

sloboda

neograničenost prostora

nežnost divljine

svemir postojanja

mlečni put prosut svuda

po tamno plavom

i sivo divlje snažno životinjsko

prostrano nesputano sivo

čelično hladno surovo

okruglo sivo koso sivo,

crnilo zenice

crno kao najcrnje

crno toliko da postaje belo

kao mlečni put

kao zvezdana prašina

kao takčice svetlosti

u trenutku

pre nego što se

oči zatvore i kapci spoje,

miris opraštanja

i neopraštanja

miris ljubavi i mržnje

miris prirode i tehnike

miris kože i usana i kose

kroz tačkice svetlosti,

misli kao svici

u beskrajnom plavetnilu

koje je crno belo sivo i crveno

crveno kao krv kao usna

kao snaga

kao divljina

kao ono osećanje

koje ljudi zovu ljubav

a životinje osećaju kao snagu

slobodu sigurnost toplotu život

život u životu

bezbedan prostor

hranu uživanje prirodu

beskonačnost večnost

zauvek,

misao u beskrajnom plavetnilu

misao koja leti prostorom

kroz boje

kroz osećanja

i osvetljava i povezuje

beskraj kroz pogled

tvojih očiju.

8/11/2006

****

U Beogradu

Jutro.

Miris ptica

budilnika

prve kafe

i umorne postelje.

8/11/2006

....

......i kao cvet

širila se

a nije znala

da latice

opadaju.....

8/11/2006

Postojim li?

Postojim li
u nekim suzama
prošlosti dečaka
u nekim šetnjama
po samoći zemlje.
Želim li da trzaj tela
uskladim sa kretnjama
linija prošlosti
želim li da prošlost
uokvirim na zidu,
ima li zlatni ram
osim materijalne,
još neke vrednosti.
Postojim li
u nekom psu lutalici
u nekoj razjarenoj životinji
u nekom kriku svetlosti
prelomljenom u kutku zenice.
Životinja je divlja
domaći su ljudi.
Ljudi ne postoje u meni.

U meni je ravnica koja mami
i miris koji draži nozdrve
i zvuk koji podiže uši
oštrim nožem opasnosti.
Postojim li u nekoj zgradi
dok duhovi lebde u vazduhu
na prostoru slobode
u vazduhu smiraja
i zalasku razuma.
Postojim li?

7/11/2006

Jedino noć

Jedino je noć bila mirna.

Gusta i lepljiva

gušila je mesec.

Psi su lajali negde ispod prozora.

Čula su se izoštrila

i sekla tišinu noći.

Neko je krvav u tudjim rukama

halapljivo gutao

prvu gomilu vazduha

iznad majčinih nogu.

Neko je poslednji put

stegao ruku dragoj osobi

i sklopio oči

u mračnoj kući pored groblja.

Neko je plakao u jednom kutku sobe

a neko delio parčiće ljubavi

u drugom.

Neko je spavao i vikao u snu.

Neko je pevao.

Jedino je noć bila mirna.