trebamisvakidan
7/11/2006
Zvala se Ivana
7/11/2006
******
7/11/2006
Srce na prozoru
Kao pseto samoća cvili
sakrivena u najhladnijem
ćošku sobe.
U grudima plavetnilo neba.
Reči umiru nesmišljene.
Tišina jeca držeći
samoću za ruku.
Kao pseto cvilim
sakrivena u najhladnijem
ćošku sobe.
U srcu sivilo neba.
Paučina prekrivena prašinom.
Bačena suza u pravcu prozora
razbija staklo.
Prozor na samrti.
Kao pseto
cvilim zbog prozora.
Sahrana.
Samoća spušta buket
na mrtvu zemlju.
Kao pseto život cvili
sakriven u najhladnijem
ćošku planete.
6/11/2006
Tople usne žene
6/11/2006
Molitva poslednjeg FLY
Prljavština na mislima
zardjale ruke
pokreti škripe.
Pocepani postupci
beskrajna tuga
uz histeričan smeh
i strah od sebe.
Sa nogama u blatu
čučim
pognute glave
sa kosom u ustima
i travom medju prstima.
Kraj mene stranac
i čovek
i životinja
i neprijatelj
i niko ništa nigde,
priča,
valjda samnom
ali ja ne postojim
on troši reči
na pogrešnom mestu
u pogrešno vreme
na pogrešnoj planeti.
Čučim a letim
i pašću.
Pružam ruku
hoću da se pridržim
da se uhvatim za ruku
tog stranca
ne znam šta mu je ruka
možda će i on pasti
a možda ću ispustiti
svoju utopiju
i svoje "sve je OK"
zavijeno u parče papira
sa kartonom na kraju.
On diže ruku
i svojim rečima
lakira moje
i one se lepe
i postaju krute
i tako stoje
u vazduhu i mojoj glavi.
Sklapam rimu glava-trava
i smejem se kricima
koji izleću iz mojih očiju
svesna da samo glava i trava
u tom trenutku postoje.
Stranac ustaje
ja ne mogu
on ima godine mog oca
i tražim zaštitu
a on odlazi.
Blato pruža pipke
i čvrsto drži moja stopala,
strah pušta kandže
i kida me
i rovari po meni
pretvaram se u strah
i blato
i kandže i pipke
i plačem.
U glavu mi ulazi belina
i strah i košmar
košmar u prostoru
prostor u kosmosu
kosmos u glavi
glava bez tela
nemam više telo
ja sam samo glava
samo oči uši mozak
i poneki pokret usnama
bez reči
kao ljubav bez reči
sa obe svoje strane
kao smrt bez reči
kao život bez reči
kao reč bez slova
tako sam glupa
i prazna i laka
a tako teška
i ne želim to
ali hoću opet
i još
i još i ne znam dokle
do kraja valjda,
ali svaki kraj je i početak
i onda stvarno
do kada
do kog uspona ili pada
do kog neba
do koje krize
krize tela
duše
krize života
ili tržišta
ili para
do kog pepela
pepeo pepelu
sotona sotoni
život smrti
to je nepravda
sve je nepravda
i to što je stranac otišao
i to što je uopšte i bio
i to što čučim
a trčim
i letim
i padam
i plivam u svojim suzama
i svojoj prljavoj
i bolesnoj krvi.
Grč tela
kao posledica grča osećanja
i grčevitog držanja
smotuljka odvratne nebeske trave
sa nekog nebeskog djubrišta
odavno ubrane
za andjela i braću
i poklon Sotoni
zamotuljak sa dušom
i ljudskim
meni ostaje
blato
i kosa u ustima
i krik
da bi se stranac vratio
a neće.
Ovde sam sama
u nekom blatu ovog grada
a niko ne zna da sam ovde
zna stranac
ali ni on više ne zna
on trči kraj reke
i možda će se udaviti
i onda niko neće znati gde sam.
Znaće Sotona
ali njega nije briga
on je dobio moju dušu.
I šta mi ostaje
ovo prokleto parče kartona
i kosa u ustima
i žive rane
svugde.
O Bože,
spasi me
pomozi
ako ništa drugo
lupi me po ruci
i uzmi me sebi
ovakvu
blatnjavu
sa kosom u ustima
prljavštinom na mislima
i zardjalim rukama.
6/11/2006
Priča o leptiru
Jednoga dana pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovek je
sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno
telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao.
Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i
razrezao čahuru.
Leptir je s lakoćom izašao.
Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se
svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo
telo i osnažila ga.
Međutim ništa se nije dogodilo.
Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim
telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije
razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure,
potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila da bi, kada se oslobodi čahure, bio spreman da poleti.
Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu.
Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikada ne bi mogli
leteti.
5/11/2006
Prst
Prst na čeluda bi neko razmislio
prst u vazduhu
da bi nekom pretio
prst na usnama
da bi neko ćutao
prst na orozu
da bi nekog ubio
prst sa prstenom
da bi neko voleo
prst u nosu
da bi nekog postideo
prst na stolu
da bi nervozno lupkao
prst u oku
da bi oko iskopao
prst u zemlji
da bi prst izrastao.
5/11/2006
Par minuta
Šopen
Revolucionarna etida
Revolucija
na nekoj kaseti the Cult.
Oči prolivaju devet suza
i devetstodevedesetdevet
razloga samoće.
Daljina
i propadam
okružena razlozima
bez razloga.
5/11/2006
Morska zvezda
Šetajući plažom u predvečerje, stari je čovek primetio mladu ženu kako uzima nasukane morske zvezde i baca ih nazad u more.Konačno ju je pristigao i upitao zašto to čini. Odgovorila je da će morske zvezde do jutra umreti.
"Ali plaža se prostire u nedogled i morskih zvezda ima na milione! reče starac. "Zar će tvoj trud učiniti bilo kakvu razliku?"
Mlada žena pogleda morsku zvezdu koju je držala u ruci i baci je u sigurnost mora. "Za ovu morsku zvezdu postoji razlika" reče ona.
5/11/2006
eto...
...potrebe raznekao neke kazne
napadaju stalno
- baš su bezobrazne!
i taman kad pomisliš
da odbranu imaš
one se prikradu
pa direkt u bradu!...
5/11/2006
jednom
4/11/2006
Čovek s jednom cipelom
Neki je čovek ušao u autobus i seo pored čoveka koji je samo na jednoj nozi imao cipelu."Očigledno je da ste izgubili jednu cipelu."
"Ne dobri čoveče", odgovorio je, "jednu sam našao."
Ako je nešto očigledno ne mora biti istinito.
4/11/2006
San
Postojanjekao magloviti obrisi zvuka
plač deteta
crkvena zvona
vetar u granju
cvrkut ko zna odakle
misao umotana u prostor
sreća
zvuk udarca
kada se suza otkine
i padne u prošlost.
4/11/2006
:)
4/11/2006
Sama...
Sama sam........kao olupina
kao kamen
kao drvo....
ljudi su prolazili
kroz mene
i odnosili me...
....i kada su govorili
razumem
najmanje su
razumeli,
i kada su govorili
tu sam
tada čak ni
njihove senke
više nisu bile tu....
...krali su mi osmeh
i lepili ga sebi na lice
mojim su grlom pevali
mojim saznanjima prolazili
mojim snovima sanjali
mojim pobedama pobedjivali
mojim životom živeli....
Moju samoću samujem
samo ja
sama.
Moju prazninu osluškujem
moje reči ne izgovaram.
Nemam kome.
Ne mogu više ni sebi,
nemam ni sebe više.
Odneli su me.
....sama sam...
4/11/2006
Pogled grada
Pogled se razlivapo debelom sloju noćne crnine
i sliva se ka dalekim svetlima
šćućurenim iza Save.
Sivilo betonskog bloka
briše delić pogleda
i slobodu zaključava
u kavez civilizacije.
Teška zavesa noći leluja
i pogled se ljulja na vetru
dok pogled nestaje u pesku
a pogled pada na kolena
nedaleko od svetla
šćućurenog iza Save.
3/11/2006
Samo jedna slika
Kada koraci prestanuda odzvanjaju zelenim ulicama
i kada se umore od puta
u nepoznato
smeh će umreti.
Poneki jecaj sedeće mirno
u udobnom naslonu
neudobnog života
i nezainteresovano
čitaće stare novine.
Prsti će drhtati
na poslednjoj strani
ukoričenog romana savesti
zvona će pevati u zvezdama
povorka će se otegnuti
bez kraja
i dečak na čelu povorke
krišom će se smejati
smehom neozbiljnosti.
Cveće će venuti
i dan bežati, noć dolaziti
i noć će bežati, dan dolaziti
osmeh će sušiti suze
na rubu propasti.
Život će bankrotirati.
Poneka svilena košulja
lelujaće na vetru
i miris će golicati nozdrve.
Dečak na čelu povorke
krišom će plakati
suzama čoveka.
3/11/2006
Mala
Voliš malu zelenu bubu.Misliš - mala je
bespomoćna
ništa mi ne može.
Voli te mala zelena buba.
Spusti ti se na dlan
da ti dokaže da te voli
a ti onda brzinom svetlosti
sklopiš prste preko nje
i držiš je u šaci.
I onda kažeš svima:
u mojoj ruci je mala
zelena buba
koja je moja i meni pripada
i ne može mi ništa
...mala.
A mala zelena buba
pronadje jednu poru
na tvom dlanu
udje u tebe
i tvojim venama
poteče zelena krv.
Mala zelena krv.
3/11/2006
Samoća
Dim tek ugašene cigaretestapa se
s dimom tek upaljene.
U pepeljari
nervozno zgužvani pikavci.
Tišina.
Pogled zabijen u zid.
Kiša sa prozora
monotono i uporno
spira prljavštinu
prethodnog dana.
Tuga rovari po sećanjima.
Suze kidaju besmislenost života.
Starost polako krade
još jedan dan
i grubo ga gura
u tamnicu uspomena.
Ruke preosetljive na dodire
ostaju bez njih
u zatvorenoj sobi
na vrhu betonskog utočišta.
Misli se prevrću po krevetu.
Dim tek ugašene cigarete
stapa se
s dimom neupaljene.
3/11/2006
Naši razgovori
Trudim se da ne mislim na tebeali to je nemoguće.
Kada sam sama
stalno razgovaram sa tobom.
A sama sam stalno.
I onda, kada se
posle toliko vremena sretnemo
ćutim.
Ti, kao nekada,
ne prekidaš moje ćutanje.
A ja onda poželim
da što pre odeš
da bih opet
sa tobom razgovarala.
{ Prethodna strana } { Page 3 of 4 } { Sledeća strana }
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
Linkovi
Kategorije
svaki danponeki stih
pozajmljeno
i to je dan
trenutak
eto i to
Poslednje napisano
mikrug
.....
sama je došla...
Bol, gnev i blogos
običan dan
.......
verovanje
Kako prepoznati milionera?
kraj?
Bez Naslova
Obuci hrabrost
Noć
Ako znaš bilo što
naručili smo je....
Prijatelji
edukatormaxiz
Mirakulica
Lady
SRNA
drvo
yin
Dzo
samojedino
BIBA
Skorpijica
doktor
Blog Hosting
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||