trebamisvakidan

8/11/2006

Moja zemlja

ljudi tumaraju ulicama,

otvorena grla izbacuju

krike, suze i strah.

Ćutim i posmatram.

Grad vrišti i moli i preti.

Zemlja na kojoj stojim

poznaje me.

Svaki moj korak je

duboko u njoj.

Dete sam ove zemlje.

Čovek sam ove zemlje.

Starac sam ove zemlje.

Postojim u vremenu

kada je teško ćutati

a još teže slušati.

Slušati otvorene rane.

Postojim u vremenu

izoštrenih čula.

Može nas pogoditi

zalutali metak

ili flaša ili petarda

ili lanac ili kamen

ili reč ili pogled

ili nam neko može

podmetnuti nogu

ili ćemo se jednostavno

saplesti i pasti.

Stojim i posmatram.

Ćutim i posmatram.

Pričam i posmatram.

Grad vrišti i moli i preti.

Nebo plače.

Zemlja nas posmatra.

15:12, 8/11/2006 Poslao Lady

Samo da me ne pogodi reč ili pogled....

17:50, 8/11/2006 Poslao 10sanja20

nije sve tako crno....

18:23, 8/11/2006 Poslao jesen2006

Ćutiš ko riba i čekaš

20:18, 8/11/2006 Poslao sand

nije sve tako crno ) ovo sam pisala jedne noći posle nekih išibanih demonstracija...neke godine....

21:28, 8/11/2006 Poslao yin

Svasta covek moze da izdrzi

22:01, 8/11/2006 Poslao drvo

Gleda zemlja i čudi se.