Znam,grešim. Previše. Svesna sam toga. Šta ću, valjda sam u tim nekim godinama, valjda ima nečeg mazohističkog u meni.. Vođena srcem i životom, navučena sam samo na loše.. jako loše. Valjda sam zato i ovakva. Draže mi je da patim za njim i da lomim druge, nego da lomim njega i uživam sa drugim. Tako je. Ljubav, je sada zabranjena. I bila je. Uvek. Eh, eto, jedan jedini put kada sam se malo odazvala svom glasu.. Prekršila sam ovu zabranu samo jednom. Jedan jedini put, i nikada više! A sada, sada je oko mene oluja. Tako jaka. Ti lomiš mene, a ja njih. Život, srce, ja.. nedogled