Za sve one koji me znaju...i one koji me ne znaju...Samoću ne mogu da prodam,a lažnu ljubav i prijateljstvo ne kupujem... https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/ sr Fri, 17 Jul 2026 12:04:27 +0200 BlogOye! Još jedna noć je prošla. Mila, jesi li svesna greške? Znam, mila, sinoć nisi spavala, razmišljala si, jesi li shvatila? Znam, plakala si. Bolelo te. Videćeš, mila, trajaće to još nekoliko dana, kasnije će prestati. Razaraće još neku noć i gotovo. Ali, mila, strpi se. Trebaće vremena. Znam, sad te boli. Ali vreme će učiniti svoje. Imaš, mila, samo dva izlaza, da oprostiš i zauvek zaboraviš ili bar pohraniš negde daleko u sebi, ili da nikada ne zaboraviš a još manje oprostiš. Za jedno od ova dva odlučićeš se. Trećeg nema. Mila, nemoj plakati suze neće pomoći. Vreme ne možeš vratiti. Vidiš, mila, mama je bila upravu. Bojiš se. Razmišljaš. Ali kakvu god sada odluku doneseš biće pogrešna. Sačekaj. Nek' prođe neko vreme. Nemoj plakati. Hladne glave razmisli o svemu. Sigurna sam, mila, donećeš pravu odluku. Znaš, mila, ljubav je teška. Boli. Shvatila si to. Polako, sećaćeš se ti još dugo onih reči. Svega. Da, mila, doći će i neke druge oči, one će biti mile ali ne i najmilije, one će biti lepe ali ne i najlepše, one će biti drage, ali ne i najdraže i reći će ti, mila, da ima bolje, ali tebi bolje ne treba sve i da ima. Znam, mila, sad držiš telefon u ruci i čekaš poruku, ali ne, neće stići. Neće nikada doći. Pusti, mila. Vreme će učiniti svoje. Potrudi se da ostaviš ljubav po strani neko vreme. Molim te, biće teže tebi ako budeš stalno mislila na to. Pusti neko vreme. Potrudi se, mila, vrati stare prijatelje, znaš, mila, izgubila si ih, pa pitaj ih za mišljenje, znaš da su ti samo najbolje hteli. Izgubila si, mila, puno toga. I vratila se na stari početak. Tu si knjigu već čitala a svojom greškom opet se vratila. Da, mila, svojom greškom. Sun, 13 May 2012 00:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94974/ Zamislila sam da je to bio potok, i evo me na drugoj obali daleko od tebe. Ali taj potok je zapravo bio vodopad, gde si pao zajedno sa njom u mojim očima. Da se ja pitam, ugušili biste se u svojoj laži. Ali ako sam ja kao 'povređena' mogla preći preko toga, sigurno ste i ti i ona. Ne znam kakav vam je bio prelazak, niti želim da znam. Ali na moju obalu ne možete stići. Niti ćete. Ikada više. A sada uzmite vaša sećanja, uspomene i gubite se iz mog života. Sun, 13 May 2012 00:08:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94973/ Nije da te više ne volim, samo više ne pričam o tebi kao pre. Nije da te zaboravljam samo se trudim ne voleti te toliko. Nije da više ne plačem zbog tebe, samo sam naučila zadržati suze. Nije da te tražim, jer znam gde si. Možda te samo malo trebam.. Možda mi samo malo fališ. Sun, 13 May 2012 00:05:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94972/ ♥...On se verovatno i ne seća toga, ali se ja sećam i to je dovoljno. Obećao je. Davno, ali jeste obećao. Sve što imam bih dala za samo jedan razgovor pred spavanje...♥ Sat, 12 May 2012 23:23:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94971/ Šta posle ljubavi ostane? Telefonski broj u memoriji telefona, koji s vremenom izbledi, sve dok ga jednog dana ne osetim potrebu obrisati... Lozinke od raznih računa kao kombinacija mog i njenog datuma rođenja. Ostanu i neke pesme koje me sete na nju, i neka mala praznina u srcu kad negde u pozadini zasvira neka balada. Ostaju i neke ulice kojima smo zajedno prolazili, koje još uvek u svojim zavučenim kamenjarima skrivaju njene mirise. Ostane i njen miris u nosu, i danas toliko intenzivan da ga tražim u svakoj ženi koja pored mene prođe s njenim parfemom; osetim ga na kilometre… I neke stare poruke u inboxu mail-a, koje mi je žao pobrisati jer su svedoci jedne velike ljubavi... ' Pa zar sve ljubavi na vreme prekinute, nisu velike? ', rekao bi Đole… Ostaje i pokoji pogled slučajnog prolaznika koji više ne vidi tvoju ruku u mojoj ruci; ostaju njegove raširene zenice shvativši da su među mojim prstima sada neki drugi prsti. I naše ceste kojima smo se vraćali posle ljubavi, naše plaže na kojima smo delili poljupce. Tvoja četkica za zube u mom stanu... Ostanu i tvoji prijatelji, koje sam u vreme dok sam bio s tobom nazivao našim prijateljima, a danas, kad od mene okrenu glavu na ulici, shvatam da su bili samo tvoji, da se prijatelji ne dele. I tvoja sestra koja mi i danas čestita rođendan. Ostaje i lančić bez priveska, jer sam tada rekao da mrzim pločice, srca i ostale gluposti koje vise po lančićima. Da sam ih voleo , danas bi ostao i privezak… Ostane u ustima ukus gorak k'o pelin. Spoznaja da više nisi i nikad nećeš biti tu. Jedno više iskustvo i jedno poveće razočarenje. Ne ostaje baš mnogo, zar ne? Sat, 12 May 2012 23:18:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94970/ Tužno je kad osobe koje poznaješ postanu osobe koje si poznavao. Kada možeš proći pored nekoga kao da nikada nije bio veliki deo tvog života. I kako si nekada mogao pričati s nekim satima, a sada ga jedva možeš pogledati. Ne razumem kako se možeš smejati celi dan, a zaspati u suzama ponoći. Kako se slike nikada ne menjaju, a ljudi na njima da. Kako možemo voleti tako nevino, a to se može pretvoriti u mržnju tako brzo. Kako najbolji prijatelj može postati najgori neprijatelj, a najgori neprijatelj postane najbolji prijatelj. Kako se ‘zauvek’ pretvara u nekoliko kratkih meseci, za koje bi dao sve da se vrate. Kako možemo pustiti nešto za šta smo nekada rekli da ne možemo živeti bez toga. Kako ljudi koji su jednom hteli provesti svaki trenutak s tobom, sada misle da je nekoliko minuta previše. Kako miris osobe ostaje s nama i kad osobe nestanu. Kako vas ljudi mogu izbrisati iz svog života samo zato što je to jednostavnije nego pokušati ispraviti stvari. Kako zbog nekog za koga bismo dali život sad ni ne marimo. A najviše je tužno kad trenutci s tom osobom postanu samo sećanja ništa više. Sat, 12 May 2012 23:05:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94969/ ''Druže, čuvaj je se. Takve su ti najgore. Imala je slomljeno srce, do kraja smrskano. Od toga se nikada nije oporavila. Nije više osećajna devojčica, sad ne preže ni pred čim. Lomi, gazi sve što joj se nađe na putu. Jednom je volela i zaklela se da više nikad neće.. I nije zavolela. Od tada, više nikada..'' Sat, 12 May 2012 23:03:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94968/ Promeniću sve... Nestaću na neko vreme. Promeniti boju kose, način pričanja, stil... Tako da me nećeš prepoznati i ko zna, možda se onda zaljubiš u mene. Sat, 12 May 2012 23:02:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94967/ Znam,grešim. Previše. Svesna sam toga. Šta ću, valjda sam u tim nekim godinama, valjda ima nečeg mazohističkog u meni.. Vođena srcem i životom, navučena sam samo na loše.. jako loše. Valjda sam zato i ovakva. Draže mi je da patim za njim i da lomim druge, nego da lomim njega i uživam sa drugim. Tako je. Ljubav, je sada zabranjena. I bila je. Uvek. Eh, eto, jedan jedini put kada sam se malo odazvala svom glasu.. Prekršila sam ovu zabranu samo jednom. Jedan jedini put, i nikada više! A sada, sada je oko mene oluja. Tako jaka. Ti lomiš mene, a ja njih. Život, srce, ja.. nedogled Sat, 12 May 2012 22:55:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94966/ I posle dosta vremena, kad bi slučajno nas dvoje opet započeli našu priču ispočetka, to ne bi bili isti mi. Nepoverenje, laži, sumnje, opet bi se nastanili između nas i okovali svaki novi pokušaj da krenemo ispočetka. Nije dobar početak kraja. To dođe kao produžavanje kraja davno završenog. Možda s drugim neću osetiti to što sam jednom imala s tobom, možda se neću tako smejati i biti luda kako sam znala s tobom. Ali jedno znam, početak ću graditi na novom početku, a ne kraju! Sat, 12 May 2012 22:51:00 +0200 https://www.blogoye.me/tragkasopstvenosti/94965/