Još jedna noć je prošla. Mila, jesi li svesna greške? Znam, mila, sinoć nisi spavala, razmišljala si, jesi li shvatila? Znam, plakala si. Bolelo te. Videćeš, mila, trajaće to još nekoliko dana, kasnije će prestati. Razaraće još neku noć i gotovo. Ali, mila, strpi se. Trebaće vremena. Znam, sad te boli. Ali vreme će učiniti svoje. Imaš, mila, samo dva izlaza, da oprostiš i zauvek zaboraviš ili bar pohraniš negde daleko u sebi, ili da nikada ne zaboraviš a još manje oprostiš. Za jedno od ova dva odlučićeš se. Trećeg nema. Mila, nemoj plakati suze neće pomoći. Vreme ne možeš vratiti. Vidiš, mila, mama je bila upravu. Bojiš se. Razmišljaš. Ali kakvu god sada odluku doneseš biće pogrešna. Sačekaj. Nek' prođe neko vreme. Nemoj plakati. Hladne glave razmisli o svemu. Sigurna sam, mila, donećeš pravu odluku. Znaš, mila, ljubav je teška. Boli. Shvatila si to. Polako, sećaćeš se ti još dugo onih reči. Svega. Da, mila, doći će i neke druge oči, one će biti mile ali ne i najmilije, one će biti lepe ali ne i najlepše, one će biti drage, ali ne i najdraže i reći će ti, mila, da ima bolje, ali tebi bolje ne treba sve i da ima. Znam, mila, sad držiš telefon u ruci i čekaš poruku, ali ne, neće stići. Neće nikada doći. Pusti, mila. Vreme će učiniti svoje. Potrudi se da ostaviš ljubav po strani neko vreme. Molim te, biće teže tebi ako budeš stalno mislila na to. Pusti neko vreme. Potrudi se, mila, vrati stare prijatelje, znaš, mila, izgubila si ih, pa pitaj ih za mišljenje, znaš da su ti samo najbolje hteli. Izgubila si, mila, puno toga. I vratila se na stari početak. Tu si knjigu već čitala a svojom greškom opet se vratila. Da, mila, svojom greškom.