Sivo nebo nad gradom i krece se nekud bez svog plana. Vetar nosi po koji suvi list niz dugacku i praznu ulicu, i pas onaj lutalica trazi svoje skloniste za nocas. A onda prizor onako koji mi zapao za oko , dvoje staraca koji prelaze vetrovitu ulicu i pridrzavaju jedan drugoga. Jedna od mnogih, duga vecita ljubav izmedju njih, mada je bilo tu i svadja i hrabrenja i podrzavanja i rasprave ko vise voli koga... Koliko puta je ona sa zebnjom chekala njega, mozda malo da je i popio a on se pravdao i izvinjavao da je ne povredi. Svaki taj trenutak mi se stvorio pred ocima kao kakav film na starom platnu. Stajao sam  pored Dunava i shaputao mu kako volim nekoga onako tise da samo on zna, moj stari ortak i Mesec zuti. Da... obasja mi put uvek i pokaze koji je pravi...bar se nadam. Verujem mu, nije me prevario do sad. Moj drug. U nadi da ce i Dunav i Mesec preneti joj moje saputanje u svakom talasu koji prodje ka obali.  A koshava ona hladna i jaka opet ce niz Dunav po ko zna koji put, mozda necu moci vise da shapucem. Pricacu glasnije ....