Sve prolazi.... pa tako i ova dva meseca prodjose na brzinu. Budim se svakog dana mog zivota sa velikim optimizmom, da ce i taj dan proci kako treba. Pozvao sam ponoc da pomogne jutru da svane. Od pozvane veceri zatrazio da noc padne. Pozvao sam znane, oterao nezvane, Zahvalio proshlosti, a zaspao bez sna. Chudi me kako sam uvek uspevao da se uspavam budnih misli..... Lezish, a kapci se sklapaju, bez samilosti, tiho, a prokleta misao budna. Kotrlja ona proshlost i sadashnjost i buducnost niz padinuchashe pune leda. Poshto ispijem koktel misli moje budne, ja sanjam. U snu svom sanjao sam san snovidjenja svog. Pogled pomiche prste, pa potajno pishem pismo. Usne uochavaju uzas ubistva uobrazavajuci umetnost da su. Pokricu lice tvoje ochima svojim. Zaveshtacu ga nekom nenadanom pogledu i zelji da te imam. Ne plashi se, sve shto imam lako izgubim .......