Kao u nekom pozorishtu odigrala se neka predstava ali kakva.....
Na zalasku jednog dana
i zimske noci,
proshlost je samo
divna romansa,
tiho,
kao shapat,kao senka,
kao kad voli i cheka,
tiho,
kao suza i seta
rastashe se sanjar i lutalica.
Ja sam u snu nastavio
tamo gde sam stao
kod lipe one koja je okovana snegom,
a ti rasipash stope
po svetu
trazeci odushka svome nemiru.
U putnim torbama
izgubljeno vreme,
na poplochanim grudima
a stopala ne ostavaljaju trag...
I spustishe se zavese na pozornici...da li je neko gledao predstavu pitam se.
)
Permalink | Komentara ( 8 ) | Pošalji komentar