Nadjem danas neke fotografije, sluchajno ispadoshe iz nekih knjiga. Valjda bratanac neshto preturao i tu ih stavio. Gledam nekoliko a na jednoj mi se zaustavio pogled malo duze , mislim od ovo nisam video. Na slici drushtvo iz lokalnog kafica sedimo i smejemo se,  a pored nas stoji konobarica. Da nje se setih, Svetlana se zove. Poznavao sam je dugo josh od kad je doshla iz Hrvatske `90 godina, i stvarno je bila nebeski drug. Posle nekog vremena se udala kako kaze da se reshi nekih muka, nije joj bilo lako znao sam. Kad god bi se videli isprichali smo se,  kao da se nismo videli ko zna koliko. Uvek je shetala sa dve cerkice po gradu, dva mala andjela kao lutkice. Jednog hladnog februarskog popodneva mi je zazvonio telefon, javim se a ona plache. Pomislio u sekundi svashta da se desilo, skochim kao podjem negde a ne znam gde !!! Zove ma dodjem odmah do grada i cheka me kod osnovne shkole Dositej Obradovic. Odem tamo kad imam shta i da vidim, stoji pored zida shkole sa brdom kofera i ona dva mala andjela. Gleda u mene a suze niz lice, mislio sam zaledice se suze od one hladnoce a bilo je minus deset sigurno. Pricha mi kako je muz izbacio iz kuce i ne zeli vishe da ih vidi, ni nju ni decu.Pomislim kakav je to covek koji je uradio to po ovakvom vremenu svojoj zeni i deci.Sedeli smo u autu,  zapalio sam cigaretu i razmishljao ali brzo shta sad i kako.Odveo sam je u stan koji mi je ostavio drug Nesha  kad je otishao za Novi Zeland da ga kao pazim. Nesrecnik je poginuo tamo posle godinu dana, neka mu je laka zemlja.Sa ne bash mnogo stvari u stanu  smestila se i dugo je plakala u noc pazeci da ja to ne vidim.Odluchio sam da taj stan njoj dam da zivi u njemu, jbg kad nema nikog svog i gde da ode. Neki su mi govorili kasnije da sam lud totalno shto sam to uradio, ma jebe mi se za stan i ovako ga nisam koristio. Mislim bar sam uradio jednu pravu ispravnu stvar u zivotu, bar zbog onih andjela malenih .....