Ponekad kad ostanem sam,a ne znam ni gde chuje se samo tishina.Trazim neke rechi da objasnim sta se deshava,pitam svoje misli"shta je sad ovo?"Neko je trazi i uziva u njoj,kao lep je osecaj tada.A tu je ona odavno,vekovima se vuche negde iza nas i prati,cheka trenutak kad ce da se zaviche u nekoga.A te vecheri dok sam grlio i gledao jedne ochi,ochi sa nekim chudnim sjajem,koje kao da su htele da mi kazu neshto a onda odjednom opet ONA.I muk....gledam kroz prozor,vidi se neko svetlo ko zna gde i jedva se nazire u sobi.Pomislim...ma baca senku na moju dushu,i shta hoce vishe od mene...nek me ostavi...I odjednom glas,chujem ga jasno shta mi govori.Poznajem ga,znam ja ko je to,kaze mi "Ne razmishljaj mnogo,zaboravi shta je bilo,ne budi nesretan,budi bez suze u oku,ne trazi smisao i znachaj zivota vec zivi svoj zivot".Trgnem se,gledam levo-desno i kazem samom sebi:necu tu tishinu,josh uvek imam ja OSMEH na licu....