Danas mi rekoshe da vas vishe nema, dragi susede i ja sam se dugo ljutio na vas zbog nepromishljenosti koju uchiniste. Dugo sam slushao naricanje vashih rodjaka, ( koji su tu verovatno samo zbog nasledstva ) i secao sam se vas kakvi ste bili. Oprosticete mi shto ne znam vashe ime i shto od svega zapatio samo broj vashe kuce jer blizu je moje. Ali ipak dobro se secam vasheg izgleda i zvuka klavira na kome ste obichno svirali "mazurku 45". Imali ste divne plave ochi iz kojih je cak poslednjih godina izbijala neka vatra, no zato vrlo stare ruke koje sam chesto krishom posmatrao dok sam prolazio ulicom pored vas. Tako sam zeleo da mi prichate o vashoj zeni koja je umrla od raka, o deci koja su vas zaboravila o samoci koja vas tishti, o klaviru vashe mladosti. Oprostite ako vas uvredi shto cu vam reci da vam nikako ne laskam dragi susede. Obichan ste vi starac, kao i svaki drugi i nikakvo chudo u vama ne postoji, ali me zbunjuje kako je mogutje da ljudi budu tako blizu, a ipaktako udaljeni jedni od drugih. Nije li tuzno shto nikada necemo znati jedni druge .... Nikakva granica nas nije delila, dragi susede, osim mozda ona najteza Covek-covek ......

Do ponoci jos par minuta
Napolju vetar i mesec negde luta
Polako skidas svoja bela krila
U meni lebdis kao dobra vila

Do ponoci jos par minuta
Napolju vetar i mesec negde luta
Polako skidas svoja bela krila
U meni lebdis kao dobra vila

Za sve postoji stvarnost trenutka, minuta, sata, dana....a da li je to ono shto jeste ili je iluzija? Shta reci od trenutka do trenutka? Shta je stvarno od onoga shto jeste? Jel to nedosanjani san ili java od koje zelimo pobeci ili u njoj ostati i opstati? Chovek zivi za jedan trenutak misliecei da  je taj trenutak vechnost, a vec sledeci dan ga vrati u suprotnost, tj. stvarnost. Kroz jedan ljudski zivot se chesto sudaraju suprotnost od istine i lazi, sna i stvarnosti, zelje i mogucnosti.... stvarajuci lomove i pobede u jednom ljudskom veku, a samo je pitanje ko ce tu biti pobednik, ako pobedjeni. Kao shto je rekao nash pisac Ivo Andric " Zivot je borba " , a ta borba je bar ja tako mislim izmedju suprotnosti i stvarnosti od pochetka do kraja. Borba za stvaranjem moguceg od nemoguceg. To su vechne suprotnosti sa kojima se borimo i lomimo, ali suprotnosti koje nas chine jachim, zrelijim, stvarnijim, odgovornijim.....
Svesni smo da ono shto jeste tako, ali se kod nas pojavi zelja da to shto jeste pretvorimo ili promenimo u suprotno, da sebe izdignemo iznad toga pa makar i na kratko, da osetimo bar na tren ono shto jeste kako izgleda kad nije !!!!
By My Sun ...

" Teshko je kad si nishta, onome ko ti je sve "

Zagrli me nezno dok besne valovi, i dok vetar lomi grane drveca stisni me uz sebe ovde u nashem tajnom svetu na pustoj obali. Dok chekamo da oluja stane, sakrij me u zagrljaj i miluj mi kosu, makar dok ne prestane oluja ova. Poljupcima pokupi kishu sa mog lica, stisni me uz sebe, ovde na obali  u zalivu nashih snova, Zagrli me samo i nishta ne govori na mokrom pesku i zalivu snova, dok se more sa olujom i vetrom bori... zagrljaju tvome predajem se ja..... Zagrli me snazno, neka se izgubim  na grudima tvojim, dok oluje besne ja te nezno ljubim u tvom zagrljaju vechnost da postojim. Otvaram ochi vracam se u snove mozda bash sada osetish ti gde kisha udara u prozor i lomi tishinu noci pomeshanu sa nashim snovima. Mozda chujesh kako moj korak odzvanja, mozda osetish miris ispod granja pod prozorom tvoga sveta znaj... to sam ja. I kad ponoc grad pokrije kad utihne zvono sa sata kao andjeo, nek vihor odshkrine tvoja vrata, takne li te kakva ruka, poljube li te drhtave usne nezno da te ne probude, daleko od svih ljudi oseticesh, znacesh da sam to ja,tajna tvoga sveta zakoju samo noc zna i pesma u nashim snovima tajno ispisana !!!

By MM

Izgubljena trazenja u dolinama secanja, poslednji odjek crvenih ruza, isplakana dirka ponocnog pijana, voljena stvarnost tako daleka.... Mozda se ne bojish istine, mozda nekada sada ne. Mozda su ciljevi sudbine neki drugi, Chvrsto verujes u sebe da hodash pravim putem, a sumnja i ona pitanja koja te muche svakog jutra i stezu u dubini dushe. Mozda da zaboravish sve kao neki ruzan san, kao losh dan, a ne ide.... Mozda treba proziveti josh jedan dan, opet je hladno i depresivno. Mozda srce tajnu skriva i tuga ga prati, a nestace sve kao kisha prolecna.... Mozda da se suza sakrije na jastuku u dugim nocima neprespavanim, i sijace ochi tvoje kao putokaz u mrachnim ulicama. Mozda da ..... mozda da imash vere u bolje sutra .....