Mnoge stvari ne volim a jedna je od njih da kad odmaram me zove neko telefonom. Ili da dobijem sms sa pitanjem sta radis? Tako da na takve stvari ne obracam paznju vishe. I ako je telefon na vibraciji chuje se, i na dohvat ruke mi je. Tako danas stize sms i pogledam jbg ajd. Poruka : " Dodji znas gde sam.trebash mi" BOOOIINNGGG u glavi. Mozda sam ocheikavao od nekog poruke, ali od nje nisam. Sednem u auto i na brzaka predjem tu kilometrazu, shta je to 35 km za mene ( brze voznje ).Dolazim pred vikendicu a ono kao u sablasnim filmovima, nema nigde nikoga. Nije sezona jbg pa nema ljudi nigde uokolo. Zapalim cigaretu i obilazim okolo,svirkam da me chuje bar neko, a moze lako da me isprangijaju. Pomisle lopov pa razgleda koju ce vikendicu da chukne. Sa zadnje strane pod tremom na velikoj stolici onoj pletenoj od pruca sedi ona. Gleda me i cuti umotana u cebe i srche kaficu ko zna koju danas. Prazna kutija od cigareta zguzvana ispred nje i pogled bez osmeha. Sedim preko puta nje i kako da zapochnem prichu. Uznem onaj telefon njen,prazna baterija i preturam ga po rukama. Rekoh " oblachi se idemo u shetnju" i ako je kisha padala onako dosadno. Shetamo pred jezera pod kishobranom onako polako, i kaze mi da joj se smuchila svakodnevnica i monotonija. Posao - kuci sve isto.Uzela je nekoliko dana slobodnih da se odmori od svega i napuni baterije. Polako se vratismo do omale kucice i dugo prichali o svemu i svachemu, vidim vraca joj se osmeh na lice da je zivnula malo. Podsetio se nekih dana provedenih u toj drvenoj vikendici, nekog lepseg vremena. I nadjem jednu drvo koje sam ostavio tu ko zna kada a lichilo je na rashirene dve ruke. Krecem nazad... rekao joj da se javi sutra kad se vrati kuci. Vozim se i razmishljam eto neko se setio i mene .... da mogu reci  postojim i ja za nekoga.....

 

Kako birati mozemo, kada svi gubimo i to sve shto imamo. Pojavi se Sunce, odjednom i novi pochetak. Kada kraj prebrodimo i shvatimo da na proshlost necemo s besom vishe gledati.

 

Hajde, Boze, budi drug
pa okreni jedan krug unazad planetu
noc je kratko trajala
a nama je trebala najduza na svetu

 

Jednoj plavushi koju zovem blue-cat 

 

Otvori srce kad pokucam
zlatan osmijeh ti nosim na dar
i nemam drugog nacina
ljubav je spas za nas
ljubav zauvijek......

 

Ja idem jer moram....godine zivot topi....idem jer moram, vremena vishe nemam .....

 

Secam se prvih dana mog chatovanja na netu, kada sam doshao na taj server. I evo prodje nekoliko godina a josh se zezam sa time ali stvarno sve slabije. Valjda mi dosadilo vishe, i sve se promenilo i nije nalik na ono shto je bilo kad sam doshao. Okachim se tako sada a i ne pratim vishe shta se deshava po raznim kanalima, ako me neko cimne kao javim se. Tamo sam upoznao mnogo ali mnogo raznih ljudi a neke i uzivo. Neki su me odeshivili a neki strashno razocharali, to valjda svuda tako i ide. Od svoj likova i nikova sa kojima sam prichao tamo setih pre neki dan jednog. Ne dolazi vishe a ostade mi u secanju, i rado ga se setim uvek. Svako tamo ima svoju prichu o zivotu, patanjama i mukama i naslushao se svega i svachega ali " nikad " nisam verovao nikome bash. Zvao sam je Jessica i bila mi je extra lik. Prichala je da je muz ostavio devedesetih godina i otishao u Holandiju kao da radi. Ali se nikada vishe u zivotu nije javio ni dolazio, shto je nju strashno razocharalo. Kasnije je sredila svoj zivot , radila, imala novu porodicu. Bavila se i profesionalno astrologijom shto me je odushevilo, i nekada na tu temi caskali do jutra. Ustvari mnogo puta, jer me je zanimala ta tema  a bogami i dan danas. Jednostavno je bila prijatan lik, i voleo bi da se pojavi nekada opet da procaskamo kao nekada. Neki se stari vracaju ali da li ce se vratiti ona, e to ne znam.......

Pokloni mi najlepshe igre tvoje za dobar san.... Pokloni mi sebe...Pokloni mi svoj vrat, usne i trepavice.... Pokloni mi ljubav svoju....Bicu najbogatiji na svetu.... A ja cu ti doci kao nekada, u tishini i polako te ljubiti.... Doci cu ti u san.....

Zavarana slutnjama i muchena nemirom, da tamo budes prognana i izdana. Chudish se, otkuda toliko hrabrosti u tebi, rabu Bozijem shto nosi se sastvarnshcu. Plachesh...... dok gadjaju te rechi i puteve svoje dube u mekoci  tela. shto prima ih, naivno i chudno. I kad shvatish da se plashish, ljubish li dlanove, koji ostaju na zidovima vishi i velichanstveniji od mirisa. Dok postajesh senka, odbacujesh li kajanje, i kazesh mi u tishini kao nekad dodirni me.......

Sve prolazi.... pa tako i ova dva meseca prodjose na brzinu. Budim se svakog dana mog zivota sa velikim optimizmom, da ce i taj dan proci kako treba. Pozvao sam ponoc da pomogne jutru da svane. Od pozvane veceri zatrazio da noc padne. Pozvao sam znane, oterao nezvane, Zahvalio proshlosti, a zaspao bez sna. Chudi me kako sam uvek uspevao da se uspavam budnih misli..... Lezish, a kapci se sklapaju, bez samilosti, tiho, a prokleta misao budna. Kotrlja ona proshlost i sadashnjost i buducnost niz padinuchashe pune leda. Poshto ispijem koktel misli moje budne, ja sanjam. U snu svom sanjao sam san snovidjenja svog. Pogled pomiche prste, pa potajno pishem pismo. Usne uochavaju uzas ubistva uobrazavajuci umetnost da su. Pokricu lice tvoje ochima svojim. Zaveshtacu ga nekom nenadanom pogledu i zelji da te imam. Ne plashi se, sve shto imam lako izgubim .......