Da te hiljadu i jedan put pitam da mi das 5 reci po kojima cu ti napisati nesto, hiljadu i jedan put bi mi dao reci koje odvesce te u neki zabaceni deo sveta satkan od moje fantazije, ciji zatocenici bismo bili Ti i Ja. Mozda cu te jednog dana i pokupiti carobnim cilimom i odvesti u razgldanje svetskih cuda. Mozda cu jednog dana postati tvoja Seherezada i pricati ti svih hiljadu prica, a onda cu kod poslednje zaspati na tvom ramenu , namerno te ostavljajuci u dilemi da li da me ubijes ili zavolis.

Dakle, veceras su reci : staza, usne, zvezda, svitanje i vrelina.

" Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji, zivela je princeza Danica. Bila je dobra kao dobar dan, umiljata kao malo lane i naivna kao tek prohodalo dete. Vec je bila izrasla u prekrasnu zenu, ali ni jedan kraljevic nije tuda prolazio. Razlog tome je bila strma staza koja je vodila do kraljevstva. Niko nikada nije tu dolazio jer je bilo skoro nemoguce uspentrati se tom stazom, a jos teze sici niz nju a ne strmoglaviti se u bezdan. Nocima je molila zvezde da joj posalju princa koji ce je odvesti daleko od samoce i usamljenosti, koji ce je voleti i ljubiti joj usne sve do svitanja. Ponekad bi zvezde zasijale nekim umirujucim sjajem, ali vrlo brzo bi ih mesec opomenuo da joj ne daju laznu nadu.

Dani su prolazili, meseci se nizali u godine i princeza je polako gubila nadu da ce ikada naici neko ko ce joj probuditi usnulo srce i vratiti sjaj koji iz oka ispao je u bistri potok kraj borove sume kroz koju je setala.

Te godine je leto bilo vrelo. Spas je pronalazila u hladu koji je pravila predivna krosnja procvale tresnje. Plela je kiku i razmisljala o Ljubavi. Interesovalo je koje je boje ljubav? Zamisljala ju je najdivnijim crvenim nijansama, laganu i vrcastu, skoro neuhvatljivu. Iz misli je trgo sum obliznjeg grma. Poskocila je osetivsi kako se vrelina sunca ubrzano upija u njenu kozu, dok ogromnim ocima prati lagane pokrete nepoznatog coveka.

"Dobar dan lepa zeno " - prozborio je cudno prijatnim glasom, stranac koji je uzrokovao njen strah.

"Dobar dan dobri covece. Kako si dospeo ovde?" - upitala je drhtavim glasom plaseci se Nade koja je stampedom uletela u njeno srce.

"Pratio sam stazu koja vodi ovde" - rece stranac i obliza suve usne.

"Mora biti da si jako umoran. Godinama niko nije uspeo da se popne tom stazom. Pridji, eno tamo bistrog potoka, napij se vode, osvezi se" - rece ona osetivsi kako se opusta pod modrim pogledom nepoznatog coveka.

"Zahvaljujem ti lepa zeno. Da li bi prosetala sa mnom do potoka?" - upita je iskreno, ne mogavsi da sakrije ocaranost njenom jednostavnom lepotom, previse krhkom da bi se poseglo grubom rukom ka njenoj neznosti.

Posli su lagano do potoka, sasvim blizu jedan drugom, gledajci se ispod oka i cuteci, a ne osecajuci se neprijatno. Kao da su se dogovorili da se obaviju cutnjom i postanu apsolutno nevidljivi celom svetu. Odjednom je primetila citava polja krv crvenih bulki.. Kako to da ih ranije nije primetila?

Stigavsi do potoka, stranac kleknu i umi se bistrom vodom, napoji zedno grlo, a onda sasvim spontano, nakupi vode u sake i ponudi princezi da popije malo iz njegovih ruku. Kao plasljiva srna, previse zedna da bi odolila, sagla je glavu i napila se vode sa njegovih dlanova. Podigavsi glavu , stranac se trgnu i krenu korak unazad. Bejase zatecen sjajem u njenim ocima. Nikada nije video bistri potok skupljen oko dve crne zenice. Ne mogavsi da se kontrolise, pridje joj sasvim blizu obuhvatajuci joj lice dlanovima i nezno, skoro plasljivo, spusti usne na njene. Kao zacarana nudila mu se jos i jos i jos, uzivajuci u vrelini koja ih je nestajala i radjala iznova. Na vrhovima prstiju stajala je na vrhovima zelenih travki koje ugibale su se pod njenom lakocom. Najlepse nijanse crvene boje zaigrale su joj pred ocima dok je upijala neznost dlanova totalnog stranca.

"Podji sa mnom" - prosaputao je izmedj dva poljubca.

"Vodi me" - odgovorila je u zanosu ne slusajuci razum, vec samo sledeci vapaj srca i zeleno svetlo instinkta.

Kada su dosli do staze, prepala se strmine koja je preteci gledala u njihovom pravcu. Uzevsi je za ruku nezno, osetila je sigurnost koja joj je ulila hrabrost. Krenuli su obazrivo, pazeci na svaki korak, jer samo jedan pogresan bi ih odveo u carstvo snova. Na pola puta, premorena i zedna, isrcpljena strahom od visine i opasne staze, pogledala je stranca ispred sebe koji je svojim telom stitio da se ne strmekne. Znoj mu je lio sa cela dok su mu misici bili zategnuti kao strune, zastitnicki je cuvajuci kao najvredniju stvar. blago ga je povukla unazad, tek koliko da mu stavi do znanja da stanu za trenutak. Pod uzarenim suncem, na sred opasne staze koja vodila je u provaliju, stajali su i gledali se bez daha, suvih usana i vlaznih dlanova, ali sa sjajem u ocima.
"Mislim da necu izdrzati do kraja" - prosaputala je .

"Naravno da ces izdrzati. Nosicu te ako treba. Znas li koliko sam svetova pretrazio i zivota proziveo, trazeci bas tebe?" - rekao je promuklo dok svaka izgovorena rec, parala mu je suvo grlo.

"Kako znas da si mene trazio?" - upitala je tuzno, osecajuci da je na izmaku snage.

" Pre nego si popila vode iz moje ruke, oci su ti bile pune straha i tuge. A onda su odjednom poprimile divan sjaj...taj sjaj sam trazio u zenicama silnih zena, ali samo u tvom oku ga nadjoh" - rece iskreno prilazeci joj sasvim blizu i ljubeci joj vrelo lice, tuzno gledajuci kako se polako gasi sjaj u oku, nestaje...

Do noci je drzao u zagrljaju, a onda je poneo do kraja staze pod kojom je bila lipova suma. Te noci, na nebu se pojavila nova zvezda, koja obasjavala mu je put i pokazivala jednu stranu sveta ma gde zalutao - zvezda Danica. Mnoga svitanja je docekao sa njom, uzivajuci u njenom sjaju..."