9/12/2007 - Sve tvoje

Tvoje su ruke previše fine za moju kožu. Tvoj dah je previše vreo za moj vrat. Tvoje su usne premekane da bi na mojim grubim, ispucalim od hiljadu neostvarenih želja, željno upijale strast. Tvoj je jezik previše gladak da bi se sa mojim reljefastim ukrštao. Tvoja je koža previše nežna da bi niz nju skliznula moja gruba ruka, moje ispucale usne, moj reljefasti jezik. Možda samo moja suza može preći preko tvoje kože i pomaziti je sasvim blago, da je ne naježi, da je ne uznemiri, da je ne povredi.

Tvoja je reč previše mirna da bi moja uzburkala krv u njoj pronašla utehu. Tvoje je sve previše iskreno, da bi moglo da spere hiljade laži u kojima sam ogrezla. Tvoj je pogled previše pitom, da bih u oku mogla ovako divlja da ti se izgubim.

Sve sam ti to kazivala, a onda si poželeo da se sam uveriš u sve to. I ja se pojavih pred tobom.

A ti...gledao si me dugo, dugo.

Analizirao si svaki pokret, svaki poru, svaku boru, svako spuštanje pogleda i skriveni osmeh,  " previše si nežna", kažeš, a ja se zapitam zbunjeno da li je moguće da ne osećaš vatru koju razbuktiš samo jednim pokretom ruke. Nesvesnim. Spontanim. Usporenim.

Oduzimao si mi dah svaki put kad si posezao za mnom kao za poslednjom cigaretom - lagano i sa poštovanjem, kao gospodar svog nepostojećeg vremena, koji jedino što želi da radi, jeste da uživa u toj poslednjoj cigareti. Mutio si mi razum svaki put kada si mi dovodio čula do fantastične ekstaze, tek tankom linijom razdvojene od savršene agonije požude.

A ja sam ti se davala...cela i potpuna. Nisam štedela ni jedan uzdah, ni jedan dah, ni jednu reč, ni jedan vrisak koji odvodio nas je u čarbne šume nedoživljenih osećanja koja rastu na samoj granici ludila. I igrala sam, igrala, igrala na podijumu tvoje mašte, kretala se najfinijim pokretima, obmotavala najtananijim nežnostima, ne skidajući pogled sa tebe, igrajući samo za tvoje oči, smejući se samo za tvoju dušu, bivala tvoja ... umorno bih završavala svoju tačku zavodjenja, klečeći pred tobom, polako puzeći ka tebi i tiho obmotavajući usne oko osetljivosti koja nam je bila karta za još jedan put do središta zemlje. i onda, zamenjenih uloga, ja sam kao rodjeni hedonista, uživala u tebi, sebično ti nedozvoljavajući da posegneš za mnom svojim grubim rukama, držala se na distanci da mi vrat ne izgoriš svojim vrelim dahom, na sigurnoj daljini držala usne i jezik, da ih ne bi povredio ispucalim usnama od nečujnih uzdaha i jezika izbrazdanog mojim ukusima, sve dok se ne bih napojila slatkastim ukusom tvoje ljubavi, koju osećala bih dugo, dugo kako klizi mi niz grlo i greje utrobu savršenim osećanjem pripadanja.