Nedostajes...
24 January 2010
Nedostajes...
Tisina..Navikla se na nju ali znas ponekad mi nedostaje tvoj glas. Da me utesi kada sam tuzna,da mi obeca kako ce sve biti u redu kad sve krene nizbrdo,da me tmurnim jutrima probudi.
Pozelim da osetim tvoje ruke na svom licu,blagim dodirom da ugrejes moje hladne ruke, da mi jacim stiskom obecavaju sigurnost ma kako god stvarnost oko nas izgledala, da utonem u san i da se probudim njima obgrljena.
Nedostaju mi tvoje oci. Da mi onim posebnim sjajem pricaju koliko me volis, da mi oproste kad nesto pogresim, da se gubim u njihovom crnilu dok nesto pricas, da me gutaju pogledom i onda kad se ne osecam lepom.
Pozelim tvoje usne. Da me ljube kad sam tuzna, umorna, bolesna ili vesela, da zaspem i budim se obasuta njihovim mekim poljupcima, da obrisu i zaustave suze koje se radjaju u mojim ocima. Samo one to mogu.
Nedostajes mi ti.
Objavio
Tvoja maLa Brbljivica... u 11h36 | kategorija:
Permalink |
Obavesti prijatelja |
Komentara
(2) |
Pošalji komentar
