Nedostajes...
24 January 2010

Nedostajes...


Tisina..Navikla se na nju ali znas ponekad mi nedostaje tvoj glas. Da me utesi kada sam tuzna,da mi obeca kako ce sve biti u redu kad sve krene nizbrdo,da me tmurnim jutrima probudi.
Pozelim da osetim tvoje ruke na svom licu,blagim dodirom da ugrejes moje hladne ruke, da mi jacim stiskom obecavaju sigurnost ma kako god stvarnost oko nas izgledala, da utonem u san i da se probudim njima obgrljena.
Nedostaju mi tvoje oci. Da mi onim posebnim sjajem pricaju koliko me volis, da mi oproste kad nesto pogresim, da se gubim u njihovom crnilu dok nesto pricas, da me gutaju pogledom i onda kad se ne osecam lepom.
Pozelim tvoje usne. Da me ljube kad sam tuzna, umorna, bolesna ili vesela, da zaspem i budim se obasuta njihovim mekim poljupcima, da obrisu i zaustave suze koje se radjaju u mojim ocima. Samo one to mogu.

Nedostajes mi ti.
Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 11h36 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


U tihoj noci
24 January 2010

U tihoj noci




..u noci tihoj i samoj...
mene opet samoca i tuga lovi..i misli mi setaju ..i  mira mi nedaju..
e da ih mogu negde sakriti..od  sebe same..volela bih..zelela..ali u mislima imam tebe..budna sanjam, budna volim..na tren uplasena i drhtava..suza se otela s obraza..da oplace tiho najsladje trenutke toga vremena..i dok tiho cutim..secajuci se delica raja carabnih noci...
znam da si sada daleko..i  da mozda snivas..ali ne zaboravi nikada..
u mislima te imam..u srcu te cuvam.. cuvam uspomene na moje mile oci..i volim te ove i svake noci...

Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 11h31 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Stari hrast..
20 January 2010


Sedim u parku na staroj prasnjavoj klupi
dok stari hrast granama njise
Nema ga, pored tebe dise

Pogledam u nebo ponosita dama
a stari  hrast zanjise Sama si sama..

 Utihnuse koraci prolaznika ustanem,htela bih poci
a stari hrast zanjise Ostani mozda ce doci ..
Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 02h27 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


20 January 2010





Samo ostani tu
21-Sep-2009

 

 Samo ostani tu..Zelja, molba, krik...Samo ostani tu....nedosanjani san,prazne ruke suza u uplakanom oku.Samo ostani tu...Ili se bar vrati kad se umoris...Od lutanja, trazenja...od nicega!Kad ti putevi ostanu bez putokaza...Kad ti dlanovi postanu prazni i hladni...Kad ti okice izgube sjaj...Vrati se kad shvatis da si sve sto si svo vreme trazioostavio kad si posao kad shvatis da sinajvise dobio onda kad si najmanje dao....Kad ti lutanja dosade...Kad trazenja postanu bez smisla..Kad ti se bes umiri i ljubav se ponovo u tvoje srce vrati...Kad ti oci ponovo zasvetle Sjajem mog pogleda...Dodji i uzmi ono sto je tvoje...

                                                            I...zauvek...Ostani tu!


Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 02h00 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


20 January 2010
Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 01h31 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Ne trazi me nocas...
20 January 2010
Ne trazi me nocas...
30-Sep-2009


Ne trazi me nocas… tvoje oci me nocas nece prepoznati, tvoje ruke me nece dodirnuti, tvoje srce me nece otopliti.. Ne trazi me nocas, nocas zelim biti sama u svom bolu..
Potrazi me sutra, sutra cu ponovo biti sa osmehom,a nocas me ostavi samu…mozda ce tama ove veceri sakriti moju tugu… mozda ce mrak progutati moj bol… mozda… Ne znam...
Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 01h24 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Potrazi me
20 January 2010

7 September 2009



Potrazi me na obali misli
gde mesto peska i mora
ljubav i zudnja se talasima dodiruju, jedna u drugu pretapaju.
Potrazi me gde mali oblak velikom dobar dan pozeli,
gde sunceva zraka odlucila je pasti, tamo gde kisa ko suza se sliva, potrazi me...
Potrazi me na mestu gde nekad ljubio si me, u osmehu svom, dodiru...Samo me potrazi.
Potrazi me nocu dok zvezde se roje u tami veceri sto ponovo dolazi, u povetarcu sto telo ti lagano zagrli, u snu me svom potrazi...
Potrazi me...
juce, danas, sutra
sad u ovom trenu,
potrazi me gde god ti pozelis ja bicu...
Samo me potrazi jer jos te ima u meni!

Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 01h00 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar


Ljudski osecaji i mane
1 September 2009
Ovo sam negde pronasla..

Jednom davno, svi ljudski osecaji i mane, nasli su se na jednom skrivenom mestu na zemlji. Kada je DOSADA zevnula po treci put, LUDOST je, uvek tako luda, uzviknula: "Hajde da se igramo zmurke!" INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi da odoli, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", poce da objasnjava LUDOST, " u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion dok se vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u traganje i koga ne pronadjem taj je pobednik."
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledila ga je EUFORIJA. SRECA je toliko skakala da je to nagovorilo SUMNJU i APATIJU, koju nikada nista nije interesovalo, da se pridruze igri. Ali nisu svi zeleli da se igraju! ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?! Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj koji se setio da predlozi igru. OPREZ nije hteo da rizikuje...
"Jedan, 2, 3...", pocela je da broji LUDOST. Prva se sakrila LENJOST, koja se, kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta. VELIKODUSNOST nikako nije mogla da se odluci gde da se sakrije jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskocila u kristalno cisto jezero a KRASOTA je nasla svoje mesto u letu leptira. SLOBODA u dahu vetra. SEBICNOST je pronasla savrseno i prozracno skroviste, ali samo za sebe. LAZ se sakrila na dno okeana (laze, sakrila se na kraju duge), a POZUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV je zaboravio da se sakrije, ali to nije ni vazno. Kada je LUDOST brojala 999999, LJUBAV jos uvek nije pronasla skroviste jer je svako mesto bilo zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, pokrivsi se prekrasnim pupoljcima. "Milion", vikala je LUDOST i pocela svoje traganje.
Prvu je pronasla LENJOST, iza obliznjeg kamena. Ubrzo je zacula VERU kako prica sa Bogom na nebu, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera od straha. Slucajno je pronasla ZAVIST i naravno USPEH, a SEBICNOST nije trebalo ni traziti, sama je izletela iz svog skrovista koje je bila pcelinja kosnica. Od tolikog traganja LUDOST je ozednela i tako je u kristalnom jezeru pronasla LEPOTU. Sa SUMNJOM joj je bilo najlakse, ona nije ni mogla da se odluci za skroviste, pa je ostala da sedi ispod obliznjeg drveta. Tako je LUDOST, malo pomalo, pronasla sve. TALENAT u zlatnom klasju zita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAZ na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopste i cega igrali...
Samo LJUBAV nigde nije mogla da pronadje. LUDOST je pretrazila svaki grm, svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak. Usavsi u ruzicnjak, uzela je suvu granu i, od besa i iznemoglosti, počela da udara po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se iz ruzicnjaka zacuo bolan krik. Ruzino trnje je izgrebalo oci LJUBAVI i oslepilo je. LUDOST nije znala sta da ucini i kako da ispravi ono sto je ucinila. Plakala je i molila za oprostaj... Na kraju je odlucila da zauvek ostane uz LJUBAV i pomaze joj!!!
                                      Od tada, LJUBAV JE SLEPA I LUDOST JE UVEK PRATI...
Objavio Tvoja maLa Brbljivica... u 03h12 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar





Strana 1 od 1
<< Prethodna strana | Slede?a strana >>
- Template by [Rapsodia Colors.net]
- Adaptacija za BlogOye Portal [WhoreOfBabylon]