Rade protiv tebe. Dotukli su
Te. Ne možeš dalje.

Sve ceš videti drugacije i mnogo bolje
Ocima koje su plakale.

VREME

Necu zauvek hodati ovim svetom.
Izmedju vecnosti pre mog rodjenja
I vecnosti nakon moje smrti
Imam upravo svoje vreme,
Za parkiranje na našoj maloj planeti.
Imamo svoj sat za parkiranje.
Ne mogu ga vratiti u nazad,
Ne mogu ga podesiti da ide i dalje.
Moje vreme parkiranja neumoljivo je ograniceno.

I šta sad? Jedno treba svakako reci:
Ne biti žalostan, parkirati na suncu
I pustiti da sat za parkiranje protece.
Biti oduševljen svetlom, ljubavlju,
Dobrim ljudima i dobrim stvarima.
Svim ljudima koji nisu našli mesta na suncu
Ciniti dan lepim.
Vreme nije brza pruga
Izmedju kolevke i groba,
Nego mesto za parkiranje na suncu.

Nocas mislim na sve vas...moje drage prijatelje...ljude koji su dotakli moj zivot i obogatili ga mozda i ne znajuci to...Putujemo i gledamo predele ... hteli bi zadrzati nesto za sebe, ali oni prolaze ispred nasih pogleda dok ih jos dobro ni videli nismo...Tesko je zadrzati vetar...sakupiti svetlost...zaustaviti vreme...ali draga lica sa kojima putujemo pamtimo i nosimo u svojim srcima kao topao dah u ledenoj noci...Svima koji su svojim dahom grejali moje srce, makar i na trenutak samo, posvecujem ove redove...Znam i kada poslednja stanica dodje, necemo se rastati...ostacemo zajedno u vecnosti u krilu LJubavi ...nocas mislim na vas...

...za sve nase drage andjele cuvare...

Kada je sve bilo spremno da se uskoro rodi jedno malo dete, ono je upitalo Gospoda: "Kažu mi da me sutra šalješ na Zemlju, ali nije mi jasno kako cu se ja tamo snaci ovako bespomocna?"
Bog je odgovorio:
"Izmedju mnogih Andjela, odabrao sam jednoga za tebe. On ce te cekati i brinuti se za tebe."
Ali dete je bilo uporno:
"Kaži mi, zašto moram napustiti Nebo kada ovde imam sve što je dovoljno za moju srecu?"
Bog se osmehnuo:"Tvoj ce se Andjeo svakoga dana s tobom smejati,
dobijaceš njegovu ljubav svakoga dana i biceš srecno bice!"
"Ali kako cu se s ljudima sporazumevati kada uopste ne znam njihov jezik?"
- dete je i dalje protestovalo, a Bog ga je nežno potapšao po glavici i rekao:
"Tvoj ce te Andjeo nauciti jezik pa ceš se moci s ljudima i sporazumevati."
Dete je bilo tužno: "I šta da radim kada cu hteti razgovarati s Tobom, Bože?"
A Bog je imao odgovor i na ovo pitanje:
"Tvoj ce ti Anðeo pokazati kako ceš sklopiti dlanove i kako ceš se pomoliti,
a ja cu cuti sve tvoje molitve."
Dete je molecivo podiglo glavu upitavši: "Svi kažu da na Zemlji ima loših ljudi. Ko ce me štititi?"
"Tvoj ce te Andjeo cuvati makar po cenu svoga života!" - spremno je uzvratio Bog.
"Ali ja cu uvek biti tužno dete jer te necu više moci videti." - nastavilo je dete ogorceno.
Bog je odvratio osmehom:"Ti ceš imati svoga Andjela koji ce ti o meni govoriti i pripremiti te da opet dodješ k meni na Nebo, a ja cu ionako svakoga dana biti uz tebe i imati te na oku."
Iako je na Nebu sve bilo mirno, sa Zemlje su dopirali zvukovi.
Dete je znalo da se bliži vreme polaska. Upitao je Gospoda poslednje pitanje, vrlo nežno i tiho:
"Oh, Bože, ako sada moram ici, barem mi reci ime moga Andjela?"
Bog ga na rastanku blago dotakne, blagoslovi dete i odgovori mu:
"Nije važno kako se zove. Reci mu samo - Mama!"

Život može biti težak, strašno težak.
Život te može koji put
Pogoditi do dna duše.
U takvim trenucima
Svaki covek traži utehu.
Ne možeš živeti bez utehe.
Ali uteha  nije alkohol,
Tableta za spavanje, injekcija.
Oni te kratko opiju
A zatim te strovale u još crnju noc.

Uteha je kao mast na duboku ranu.
Uteha je kao oaza u velikoj pustinji.
Uteha je kao blaga ruka na tvojoj glavi.
Uteha je kao ljupko lice u tvojoj blizini,
Prisutnost nekoga ko razume tvoje suze,
ko sluša tvoje izmuceno srce,
ko ostaje uz tebe  u tvom strahu i nevolji
I daje ti da vidiš nekoliko zvezda.




NE ZABORAVI

Ima ljudi koji uvek sede u podrumu.
Svaki iznenadni udarac postaje karastrofa.
Najmanje trpljenje tera ih u paniku.
Navika im je sve dramatizovati:
"Sve mi ide loše, jednostavno nemam srece."

Ne zaboravi dobro,
Koje te može svakoga dana razveseliti.
Ima hiljadu malih lepih stvari
Na koje više ne paziš.
Ne zagorcavaj sebi  više dane
Lošim raspoloženjem
I dugim pacenickim licem.

Pomiri se sa životom, ma kakav on bio.
Negde nam uvek preostaje neka mala radost.




Normal 0 false false