Samo je jedno potrebno, a bas nam to jedno...nedostaje...
Hodas, mislis da znas...
trazis, a daleko je...
molis, i ne vidis....da sve vec imas...
patis, a ne vidis koliko je besmisleno...
i gubis vreme...bespovratno...
Mozda sam mogla i drugacije, ali tvoj me pogled zarobio, uvukao se u moje vene i vlada nad telom...
Mozda bi bilo pametnije, ali srce nije znalo, da ce taj pogled odrediti smer kretanja svih ovih godina...
Boze, zar vec godina!
...a kao da je taj pogled upravo sada usmeren ka meni,
oci koje govore hiljade reci...
I sta vise reci osim da volim isto i nepromenjeno...
Rastanci, dolasci, odlasci, secanja, radosti i tuge..
...i ko zna sta jos..
....i ko zna koliko toga...jedan dan,
... tvoj i moj ...podneti moze...
...sanjati, voleti, dodirnuti, ne pustiti....
...i prepustiti se...tebi..
...u zagrljaju tonuti...
...ostati i biti...
