...i na kraju...nema puno reci, osim tihog oprostaja od jos jedne u nizu
smestene izmedju dva datuma
rodjenja i smrti...
da li je bila bolja ili gora od naredne, vec sutrasnji dan ce pokazati....
ostaje samo da se tiho i neprimetno udaljim
sve tezim koracima, umornim od putovanja
i ostavim je da
smestena u album sa slikama,
udobno pociva u fotelji secanja...
podjednako me radovala i bolela
i na svom izdisaju donela pregrst teskih pitanja...
zato je ostavljam bez puno sete i jadikovanja...
pregrnucu plast nadanja i stegnuti strahove da ne isplove i uniste sve
jer, voz vec krece, i putnik sam samo
koji svoj put mora dovesti do kraja...
Svetlost
...................
YouTube - Memories
zelim ti lepo vece duso i puno radosti u predstojecim danima !