Suze
27.4.2009
Za nekim praces dok je ziv, jer ga nema kraj tebe, jer ga trebas...i zelja traje dok ne napusti ovaj zivot i ostavi te sa neispunjenom zeljom, vecitom potrebom za njim...
Za nekim places jer je davao sebe, svoju paznju i ljubav, osmeh i podrsku, pomoc i lepu rec, a onda je napustio zivot i ostala tuga zbog vremena koje je isteklo i zivota koji se ugasio...
Dve vrste bola i praznina koja ih prati...


Objavio svetlost u 10:33 | kategorija: Neki moji dani
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Svetlost...to je verovatno strasan osecaj...
Poslao Makana u 11:00, 27.4.2009 | Link | |
Makana: jeste, i juce me na groblju taj osecaj obuzeo za dve jako drage bliske osobe...Na zalost da je tako, ali spoznaja nekih zivotnih istina nam daje vecu obavezu prema sopstvenom nacinu zivota i tragu koji ostavljamo za sobom...da li nas zele sada dok smo tu i mogli bi biti sa njima, ili ce nas zeleti kada odemo zbog toga smo bili uz njih i sto im ta blizina nedostaje...
Poslao svetlost u 11:57, 27.4.2009 | Link | |
shmrtz ((
Poslao Bobby u 16:04, 27.4.2009 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>



Post 144 od 250
<< Prethodna strana | Slede?a strana >>
- Template by [Rapsodia Colors.net]
- Adaptacija za BlogOye Portal [WhoreOfBabylon]