Da li ce me nekad tvoje ruke prepoznati

kad u nama bude

vec mnogo jeseni i zima

kad mi sjaj u oku izbledi od kisa

i kad me mozda vise nece biti

da li ces ponekad zaplakati nocu

kad te seti davna zaboravljena pesma

na sve ulice i restorane

sva ona mesta koja ces pamtiti

po nasoj neznosti

i ljubavi u kristalnim prozorima

plavim maglama

da li ces ponekad zaplakati

u prvi sumrak novog proleca

u tom jedinom preostalom zraku

razbijenog sunca

kad osetis jos jednom dodir moga dlana

kad me vise mozda nece biti

a sve ce biti kao pre

i ona reka plava

i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama

u koje smo hteli

da li ces me ipak zaboraviti

u predahu dve  ljubavi

a znas da nam usne od istog poljupca boluju

i da nas ista tuga progoni stolecima

Komentari:

Pošalji komentar

"a znaš da nam usne od istog poljupca boluju..."

Upravo si obogatila moj fond izražavanja ;-) Wonderful!

Poslao Anatema u 21:25, 21.4.2009 | Link | |

Predivno svetlost...

Poslao Makana u 22:37, 21.4.2009 | Link | |

Anatema, zastali smo kod istih reci...zaista su predivne! Hvala za posetu, lepu noc zelim))
Makana, hvala draga ...uzivanje je obostrano...laku noc))

Poslao svetlost u 01:55, 22.4.2009 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>