Ako me sretneš negde u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslednje vreme,
Sretni me,
Kao da me srećeš prvi put.
Nismo li se mi već negde videli,
Kaži ... i zaboravi.
Zaboravi dane koje smo nekada zajedno ...,
I noći zaboravi ...
Gradove kojima smo menjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne ...
Onaj hlad pod maslinama u našoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok naš i ime broda pesnika
koji nas je tamo nosio ...
Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,
I kako se nikada, nikada, nećemo rastati.
Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno čitali,
Filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Naročito zaboravi.
Ulicu divljih kestenova s početka Tuškanca,
I onaj naš poljubac na kiši
Za koga bi znala reći:
"Nikada neću zaboraviti".
Molim te zaboravi ...
I kada ti kažem da zaboraviš,
Kažem ti to zato što te volim
Kažem ti to bez gorčine,
Otvori oči ljubavi,
Našim gradom prošli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve sto smo bili,
Znali ..., imali ...
Zato ... Zaboravi.
Čemu sećanja ...?
Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu,
Iznova cveta svakoga proleća.
Nasmeši se jutru koje dolazi,
Zagrli belinu novih dana
i zaboravi.
Kasno je već dragana, hoću da kažem,
zreli smo ljudi,
To jest, nismo više deca
I znam da nije lako,
I znam da možda i boli, ... ali pokušaj,
Molim te, .... pokušaj ... zaboravi !
I ako me sretneš negde u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslednje vreme,
Sretni me, kao da me srećeš prvi put;
Nismo li se mi već negde videli,
Kaži ... i zaboravi ...
