...hm, naravno da imam nekoga na umu kada sam odlučila o ovome da pišem...

svedoci smo neverovatnih načina ka ostvarenju ciljeva..u početku možda počne bezazleno, kao :"Ma da probam...ako je mogao onaj..., valjda ću i ja moći tako". Prilikom te rabote možda se i pojavila iskrica griže savesti. Ali, vrlo brzo se potiskuje u želji da se što pre ostvari toliko željeni cilj. Kasnije svaki put je tako...namere očiglednije, odluke snažnije, ciljevi veći a savesti-nigde ni za lek. Nakon nekog izvesnog vremena se dooobro otupi, "pomehaniči" i u potpunosti preda čudnoj novoj strasti, koja može poput droge izopačiti  psihu. Raduje me što još uvek mogu iščeprkati negde nekoliko potrebnih ljudi kako bih se u njihovom čistom ogledalu savesti -oglednula i sačuvala.