Nazdravljam nocas...casom zuci (casa meda je tu negde,ali hajde da racunam da je i ona tu)!

jednoj ljubavi,kojoj sam se dala i previse za moj ukus...

jednom snu koji sam znala da je san i da cu se kad-tad probuditi,makar kad me drugi poteraju iz kreveta...

jednom OGROMNOM bolu,koji me nije morao,ali jeste i to UZASNO MNOGO...
ali...ako je...tjah...sta da kazem...kao da se pa pitam...

jednom moglo je...tako lako...a opet nije...

neka im Bog podari mir i spokoj na onom svetu...
nadam se da ce pravac u Raj za ljubavi,a ako ne,a ono bar u Cistiliste i to sto krace...

i da ce ih tamo nekad neko razumeti i podrzati i pruziti im zastitu,kad vec ovde to nisu imali...

Ziveli!!!