PRRRRRVI put sam ga sanjala... posle skoro 5 godina...

što je najgore, nit ga volim , nit mi nedostaje, nit želim da ga vidim/čujem/osetim/čujem nešto o njemu/... ma ama ič...

znate me dovoljno,rekla bih da je drugačije...

ne sećam se svega,ali znam da je kao stajao na ulici i čekao devojku koja je kao nešto otišla negde ebem li ga radnja/apoteka šta li već...a ja sam sedela u kolima na suvozačevom mestu i čekala nekog-vozača jelte...

elem... i kao skontam ja njega,jeste on - nije on,ma jeste i brže bolje kao kuckam SMS(e ove nove tehnologije...) da me ne vidi,kad eto ti ga... kucka u prozor...

ja onako malešno kao nešto otvorim i kreće...

-ćao

-ćao

-odkud ti?

-odkud ti?

-eto...

i tu počne neki metež sto ljudi odjednom oko nas i ta devojka i valjda taj s kim sam se vozila i gomila drugih ljudi i kao pokušavamo da razmenimo telefone,ali on ima neki EXTRA CYBER mobilni i ne ume da me umemoriše(?!),daje meni da se sama umemorišem,ne uspevam ni ja i nikako da eto, zapišemo telefone i kao u jednom trenu nas svi ovi oko nas izguraju i ispadne da smo se zagrlili i tu me on stisne nenormalno i nešto počne da mi šapuće i ja njemu kažem - nedostaješ mi...ne uvek,nego eto...nekad...

a on meni nešto,ali sam razumela samo ljubavi...

i onda njega odvuku negde u tri lepe,a kod mene ostane taj njegov EXTRA CYBER MOB i vidim da mu umesto mog imena piše FOREVER(A DOKLE OVAJ PUT...?!)

posle sam,cenim prešla na neki drugi san...

no,zaključci vezani za goreopisani...

1. nedostaje mi da nekom nedostajem
2. nedostaje mi  strast sa tim nekim tj. ljubav i strast i sve one moguće i nemoguće emocije kao iz filmova,ma ono  TRULY, MADLY, DEEPLY !!!
3. ebi ga šta ću...

          stvarno ne mogu bez tog TMD...

          ebeš ti vezu bez toga... TO NIJE TO!!!

(i to sam shvatila iz sna...da mogu da se lažem samo na javi...)

* jedino ne skontah ono forever...