Po glatkoj površini stakla, crtam nevidjive mape moga puta...
njih ne može videti svako...
zaštićene su tajnom lozinkom...
prelazim vrhovima jagodica i vezem gravuru mog života...
nežnu poput paučine...
i najnažniji dodir je može obrisati...
no, ako je prekrije onaj jedan jedini dah,
mape se prikazuju...
automatski se aktivira zaštitno polje...
i paučina postaje čvrsta gravura...
nedodirljiva...
nepromenljiva...
najjača...
njih ne može videti svako...
zaštićene su tajnom lozinkom...
prelazim vrhovima jagodica i vezem gravuru mog života...
nežnu poput paučine...
i najnažniji dodir je može obrisati...
no, ako je prekrije onaj jedan jedini dah,
mape se prikazuju...
automatski se aktivira zaštitno polje...
i paučina postaje čvrsta gravura...
nedodirljiva...
nepromenljiva...
najjača...