Košulja
Utorak, na poslu. Radim potpuno udubljena u detalje novog projekta. Koncentracija je veoma dobra, to me raduje. U drugom planu je završna priredba mog predškolca koja se održava sutra. Isplanirala sam šta će obući - lepu majicu i farmerke. Rekli su da deca obuku nešto svečanije. Šta sedmogodišnjak može obući da bi svečano izgledao? Oni su uvek slatki, ali svečano... Odjednom, vidim ispred sebe sliku svog sina u beloj košulji sa plavom mašnicom. Ali... on uopšte nema belu košulju, zbunjena sam... Slika je i dalje tu. I ideja koja nastaje. On MORA imati belu košulju sutra!
- Halo, mama! Ja sam. Slušaj, uzmi onu Nešinu plavu košulju i izvadi šnit, molim te. Kad dođem ja ću mu skrojiti i sašiti belu košulju za priredbu.
- Ali šta ti je odjednom - čudi se moja majka - pa rekla si da će obući onu narandžastu majicu...
- Ne znam šta mi je, ali molim te uradi to!
- Svašta! Dobro, uradiću...
Po dolasku iz vrtića moj dečak i ja pričamo o tome kako je prošao dan. On neumorno cvrkuće, razgovaramo i o rođendanu koji se približava.
- Mama, rekli su da mora bela košulja sutra!!!!
- Kad su rekli?
- Jutros.
Majka i ja se zgledasmo. Dete mi je poslalo sliku kako treba da izgleda! Nije mi bilo teško da radim duboko u noć da bi on ujutro imao spremnu, prvu belu košulju u životu.
- Puno ti hvala, mama. Vidim da si se baš potrudila - reče mi kad je obukao i video da je to košulja kakvu je želeo.
A ovo je slika koju mi je poslao:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 10 ) | Pošalji komentar
Sabahudine, da je ranije ne bi valjalo
))
Janik, mogu, mame su svemoćne.
Anonimni, vežba...
Specifična, što bi rekle klinke, OMG!!!
))
samo da znas, jos uvek cuvam kostime koje su moji decaci ( sada vec odrasli momci ) imali na svojim zavrsnim predskolskim priredbama.mozda ce nekom biti smesno , ali ja ne mogu tek tako da ih bacim, pa ni poklonim