Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom. https://www.blogoye.me/spes/ sr Fri, 17 Jul 2026 20:59:36 +0200 BlogOye! Setila sam se kako se objavljuje Pozdrav od nas! Mon, 17 Sep 2012 08:52:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/97043/ Evropski  Tai Đi Ćuan i Ćigong  šampionat  (European Championship  Taiji & Qigong Federation for Europe - TCFE) održan je ove godine u Linköpingu, u Švedskoj od 7. do 9. novembra. Učešće je prijavilo preko 200 takmičara iz 17 zemalja iz cele Evrope, kao i veliki broj iskusnih i poznatih učitelja i trenera. Srbiju su na ovom šampionatu predstavljali takmičari iz beogradskog kluba Hua Kang, predvođeni trenerom i međunarodnim sudijom, Đenđi Samardžijom: Dragi Slaveski i Nikola Bojić. Sa ponosom možemo reći da su naši takmičari opravdali poverenje i dostojno reprezentovali zemlju na ovom važnom međunarodnom takmičenju. Dokaz za to je pet osvojenih medalja: Nikola Bojić za takmičarsku formu 42 - zlatna medalja grupni nastup za takmičarsku formu sa mačem  – zlatna medalja grupni nastup za takmičarsku formu 42 – srebrna medalja Dragi Slaveski za takmičarsku formu 42 - bronzana medalja Dragi Slaveski za takmičarsku formu sa mačem - bronzana medalja Takmičari su doputovali u Beograd u utorak, 11. novembra, u 14:30 direktnim letom iz Stokholma. Članovi kluba su im priredili doček na aerodromu. Wed, 12 Nov 2008 12:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/spes/52037/ - Mama, kad počinje škola? - Za tri meseca. - To je tri puta po petnaest dana? - Ne, to je tri puta po trideset dana. - Šezdeset, sedamdeset, osamdeset, devedeset - računa Neša nekim svojim sistemom - pa ne možeš to da mi uradiš, mama!!!! - Šta to? - Pa da čekam toliko! Sredi da krenem ranije. Wed, 04 Jun 2008 12:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/43134/ Dugo očekivani sedmi rođendan je došao. I prošao, na Nešinu žalost, a na mamino olakšanje, jer konačno može da odahne. Klinci su se sjajno proveli, Neša je bio srećan i zadovoljan. Evo nekoliko fotografija za ilustraciju. Rođendansko jutro a torta je spremna Polazak u igraonicu Igra je u toku Svećica i želja Play station - vrhunac večeri Najbolji deo - otvaranje poklona Sun, 01 Jun 2008 08:26:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/42982/ Neša i ja pričamo o pripremama za rođendan. Pun je entuzijazma i energije. Odjednom je ućutao. -          Šta ti je, sine? -          Ima nešto što me jako rastužuje. -          Šta to? -          To što ću i posle rođendana još uvek biti dete.   Tue, 27 May 2008 14:46:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/42746/ - Da li ti se dopada? - pitam Nešu dok probam novu bluzu sa karnerčićima. - Ne! - Zašto? - Nije uopšte ženski. Izgledaš kao neka glupa devojčica! Wed, 21 May 2008 11:11:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/42391/ Ovako je bilo na Slaviji danas oko 18 sati. Punih petnaest minuta je pljuštao grad pomešan sa malo kiše, praćen olujnim vetrom koji je pretio da polupa prozore. Posle nevremena, ostao je sloj leda debljine nekoliko santimetara, reka ledene vode koja se slivala ka Slaviji i uništeno drveće i cveće na terasama. Kasnije na televiziji, čujem da je nevreme bilo u pravom smislu lokalno, zahvatilo je samo Slaviju. Odmah posle nevremena granulo je Sunce. Sun, 18 May 2008 22:49:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/42269/ Utorak, na poslu. Radim potpuno udubljena u detalje novog projekta. Koncentracija je veoma dobra, to me raduje.  U drugom planu je završna priredba mog predškolca koja se održava sutra. Isplanirala sam šta će obući - lepu majicu  i farmerke. Rekli su da deca obuku nešto svečanije. Šta sedmogodišnjak može obući da bi svečano izgledao? Oni su uvek slatki, ali svečano... Odjednom, vidim ispred sebe sliku svog sina u beloj košulji sa plavom mašnicom. Ali... on uopšte nema belu košulju, zbunjena sam... Slika je i dalje tu. I ideja koja nastaje. On MORA imati belu košulju sutra! -       Halo, mama! Ja sam. Slušaj, uzmi onu Nešinu plavu košulju i izvadi šnit, molim te. Kad dođem ja ću mu skrojiti i sašiti belu košulju za priredbu. -       Ali šta ti je odjednom - čudi se moja majka - pa rekla si da će obući onu narandžastu majicu... -       Ne znam šta mi je, ali molim te uradi to! -       Svašta! Dobro, uradiću... Po dolasku iz vrtića moj dečak i ja pričamo o tome kako je prošao dan. On neumorno cvrkuće, razgovaramo i o rođendanu koji se približava. -       Mama, rekli su da mora bela košulja sutra!!!! -       Kad su rekli? -       Jutros. Majka i ja se zgledasmo. Dete mi je poslalo sliku kako treba da izgleda! Nije mi bilo teško da radim duboko u noć da bi on ujutro imao spremnu, prvu belu košulju u životu. -       Puno ti hvala, mama. Vidim da si se baš potrudila - reče mi kad je obukao i video da je to košulja kakvu je želeo. A ovo je slika koju mi je poslao: Fri, 16 May 2008 11:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/42118/ -       Ne pevaj za ručkom. Ne okreći hleb naopako. Ne seci hleb sa obe strane. Ne izvrći stvari na naličje. Ne kuvaj u olupanoj šerpi. Dobićeš upalu slepog creva. Zakopčavaj se uvek odozgo na dole. Kašikom zahvataj uvek prema sebi. Ne ostavljaj veš preko noći na konopcu. Ne pokazuj radost. Treba biti uzdržan. Mi ne plačemo. Da se ne raduju dušmani. Ne stavljaj tašnu na pod. Ne stavljaj nož oštricom prema gore. Ne zviždi noću. Ne ostavljaj češalj na stolu. Ne skupljaj mrvice sa stola rukom... -       Zašto? -       Zato. U kući mog detinjstva vladala su vrlo stroga pravila, a glavnu ulogu je imala baba po majci, koja je navikla da oduvek radi i muški i ženski posao, da se njena reč sluša i poštuje bez pogovora i bez pitanja. Za svaki vid života postojao je skup radnji koji se izvršavao po utvrđenom redosledu i rasporedu. I samo taj redosled i raspored je bio dobar, a sve drugačije što se moglo videti i čuti sa strane bilo je pogrešno, nakazno, pomodno, "to ni moja mati nije radila pa neću ni ja"... Kod moje majke je to glatko prolazilo, po navici, vaspitanju, automatizmu i ona je čak podržavala diktaturu, ali moja buntovna narav nije se mogla pomiriti sa tim. Moja pobuna je počela vrlo rano odbijanjem da slušam i da sprovodim meni potpuno nelogična pravila. Istrajala sam u tome i po cenu kazne. Na kraju, u pubertetu, uspela sam da se izborim za pravo da sama sebi organizujem neke delove života. Baba je bila u dubokoj starosti, nije imala više snage za nametanje svoje volje, ali prećutno je između nas dve uspostavljena miroljubiva koegzistencija koja je počivala na uzajamnom poštovanju: ona je mene poštovala jer sam bila jedna od svega dve-tri osobe koje su se njoj suprotstavile, a ja nju jer sam tada počela da uviđam da se ispod naizgled neobjašnjive krutosti krije strah od promena i očajnička potreba da sigurnost koju je stekla,  po svaku cenu zadrži. Bila je jedna od izuzetno snažnih  čovek-žena koje nikakve nedaće nisu uspele da slome, a bilo ih je u njenom životu koliko u drugih nekoliko. Mislila sam da sam pravila, većinom zasnovana na praznovericama i uglavnom bez ikakvog objašnjenja, zauvek izbacila iz svog života. Da... Dok nisam otkrila da sam većinu tih pravila nesvesno usvojila i primenjujem ih svakodnevno. Na primer, imam paničnu potrebu da sav veš prilikom pranja, sušenja i slaganja okrenem "na lice", ni slučajno naopako, a tek obući nešto naopako, ravno je omanjoj katastrofi. A onda je moja majka počela da prostire veš... i ja sam shvatila da je njoj potpuno svejedno kako je nešto okrenuto, da o tome ne vodi računa. Ozbiljno sam se naljutila - ona je uspela da se oslobodi pravila, ali ih je zato prenela meni. Nisam joj ništa rekla, ali sam čvrsto rešila - iskoreniću sav taj korov, prestaću da robujem nametnutim praznovericama. I dobro se čuvam da svome detetu neosetno ne usadim neku od njih. A vi, kako je kod vas sa praznovericama? Thu, 08 May 2008 13:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/41626/ - Mozak mi je pun svega i svačega... - reče Neša. - Sve pamtiš? - Da, baš sve. Samo, čudno je što se uopšte ne sećam kako je bilo kad sam se rodio... Sun, 04 May 2008 22:00:00 +0200 https://www.blogoye.me/spes/41349/